Анали Правног факултета у Београду

11

ПРОБЛЕМИ САВРЕМЕНОГ УСТАВ. УРЕБ, И ИЗБОР. СИСТ. И ДЕЛЕГ. СИСТ.

(a) остваривање друштвеног самоуправљања као основе друштвено-поли тичког система и (б) одлучивање граВана о свим пословима непосредно или преко делегата које они бнрају v скупштине друштвено-политичких заједница и друге органе друштвеног самоуправљања. Сагласно томе, као и другим елементнма којима ce обезбеђују самоуправни друштвени токови, Устав je даље истакао да ce функције власти, утврђене Уставом, поверавају представничким телима друштвено-политичких заједница као територијалним органима друштвеног самоуправљања. Такође, подвучено je да представничка тела представљају конституисане и смењиве у општини изабране делегације свих грађана, а посебно радних л>уди у радним заједннцама. На тај начин су постеиено уношене извесне новине у изборни систем са циљем да се он изгради саобразно начелима делегирања. Устав je у основы истакао начело комуналне делегације. Међутим, било je потребно да се у изграђивању самоуправљања као интегративног процеса испоље они елементи који ће омогућити потпуније обликовање начела делегирања. Наиме, интегративан карактер самоуправљања претпоставља и тражи развијање свих подручја самоуправљања у цкљу стварног развитка сваког од њих, пој единично узетог. Познато je, у том погледу, да je немогуће развијатн доследно самоуправљање у организацијама удруженог рада уколико се оно као интегратгшан процес не прошири и на територијалну заједницу у чијим се оквирима ради, живи, задовољавају потребе, остварују интересы, а сами радни л>уди политички остварују. Ради се о самоуправно организованом насељу, делу насеља као образованој заједници, али и граду, друштвеној локалној заједници. Значи, у Шlтању je била у нашим условима месна заједница као својеврсна основна заједница људи и комуна као сложена самоуправна и у политичном систему основна друштвено-политичка заједница, Ове заједнице, месна заједнина и комуна, утичу и на територијализовање самоуправљања које се врши у сфери удруженог рада и повезују га с различитим процесима одлучивања о дру riîM пословима. Наиме, још више се показала могућност да се у друштвеној стварности комуне која je „заједница заједница” превазиђе класична дихотомија између управљачких и „извршилачких” функдија, изме Ву рада и управљања, и то преко друштвеног самоуправл>ања као основног друштвеног односа. Такав развитак самоуправљања, мыслимо посебно у комуни, био je још више наглашен изменами у положају радника у удруженом раду. То се огледало у јачању тог положаја у односима удруженог рада и дру штвене репродукције, у стицању и расподели дохотка и другим друштвеним пословима. Такав развитак дао je основе за даљу афирмацију не само комуне, већ и свих друштвено-политичких заједница као самоуправных заједница. Према томе, развитак je нужно тражио да се и подручје самоуправлении у свим друштвено-политичким заједницама прошири, да се још аутентичное и „легитимное” изрази самоуправление, те да се на таквнм основама пре света образују скупштине и њихови органи. То je истовремено значило и да се принцип скупштинског система, као посебан