Анали Правног факултета у Београду

127

ПРОДАЈА РАДИ ПОКРИНА ПРОДАЈА ИЗ САМОПОМОНИ

на претходно обавештеыа о намери продавца да прода ствар. Продају као обавезу продавца Једнообразни закон предвиђа у сихуацијама у којима се она у већини права јавља као право продавца: кад je ствар таква да може брзо пропасти или бити оштећена или кад би њено чување изискивало претеране трошкове. Сличну одредбу садржи и скица за наш Законик о облигацијама и уговорима ( 15 ). Чини нам се да je третираше продаје из самопомоћи као обавезе продавца у ситуацији кад роби прети пропаст или оштейеше или кад су трошкови чувања несразмерни њеној вредности исправније, јер су у овим случајевима више угрожени иытереси купца неголи продавца, па њих треба и штитити. Наиме, продавац чува или депонује робу на трошак и ризик купца. А епоновањ ем робе он се ослобађа и обавезе испоруке и може да захтева исплату цене, уколико je већ није добио. Евентуална пропаст или оштећење депонованих ствари, као и несразмерни трошкови чуваша, пота bajy искључиво купца. Ако се не би прописала обавеза продавца на продају ствари у таквим случајевима, онда би купац који се налази у другом месту и нема увид у сташе робе био оставлен на милост и немилост продавца, који je недовольно стимулисан да користи своје „право" продаје из самопомоћи (шегов једини стимуланс je обезбеЬеше ыаплате трошкова чуваша, које он и онако може да оствари преко суда). Мислимо да би се из правила узансе 232 ( 16 ), могло извести закључак о об'авези продавца да путем благовремене продаје депонованих ствари заштити интересе купца, под претњом смашења накнаде штете коју je претрпео због дощье купца са пријемом робе. Y вези са постојашем претпоставки за извршење продаје из самопомоћи у пракси су се јавиле неке дилеме. Свакако најзначајнија je дилема око опасности пада цене робе у питашу. Да ли се ризик снижеша цене може изједначнти са лаком покварљивошћу ствари и, према томе, дати право продавцу да и у овом случају изврши продају ради покрића? Y теорији преовлађује мишљење да сам ризик пада цене не треба третирати као покварљивост. Изузетак би представљали случајеви у којима je пад цене неминован, као што je то, нпр., случај са модном и сезонском робом. Продају из самопомоћи продавац врши, рекли смо, за рачун купца. Свота добијена продајом ступа на место робе и купац има право на шу. Продавац je стога дужан да му тај износ преда или да га полажи у суду. Он може од своте добијене продајом задржати само износ „разумних трошкова” чуваша и продаје ствари. Разлике у постутсу извршења продаје ради покрића и продаје из самопомоћи Циљ продаје ради покрића je поједностављеше обрачуна штете наста ле услед доцње купца са исплатом цене. Да би она могла да одговори тој евреи, цена постигнута продајом ради покрића мора бити упоредива са

(15) Чл. 279, ст. 3: „Ако je ствар таква да може брзо пропасти или се покварити, дужник je дужан продати je без одлагагьа на најпогоднији начин”.

(16) Смањење или искључење одговорности дужника због поступка поверноца.