Анали Правног факултета у Београду

16

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

овакав начин набора ипак сужава сам акт бирања у смислу гласане. Зато овај начин треба да претпостави посхојање низа других видова утицаја и контроле бирача над њиховим основним делегацијама, при чему се нужно стављају у одреЬени план непосредни облиди самоуправљања. Природно, тај утицај се остварује и преко друштвено-политичких opra низација. МеВутим, тај утидај, повезано с овим организацијама, требало би такође да се изрази преко зборова радних људи, иначе и оригинерних облика Југословенског изборног система. Ma колико да су ове нове тежње у уређивању делегирања засноване на усаглашавању са друштвеним самоуправлением, ипак и само друштвено самоуправљање тражи различите облике и могућности испољавања човека као радника у његовој радној и политичко-територијалној асоцијацији самоуправљања, па према томе и његово одговарајуће изражавање у ширим територијалним самоуправним заједницама какве су у нас друштвено-политичке заједнице. (в) Концепција делегатског образовања скушптина тражи одговарајуђи утицај радних људи у условима „територијализације” њихово! самоуправљања. Ти услови ce свакако везују и за комуну. Посебан знача] у томе има процес делегирања у месним заједницама, које у савременим условима као један од облика оригинерних заједница самоуправљања, стичу шира и нова обележја у односу на раније схватање о њиховом карактеру. Оне постају, више него раније, битна институција политичког система а посеЭно друштвено-политичке структуре општине. Оне могу да ce joui више испол>е као облик самоуправног друштвено-политичког оства ривања радних л>уди у насељу у коме раде и живе. Према томе, како ова] вид делегирања мора по свом значају да буде шири од изражавања неких релативно ужих самоуправних интереса радних л>уди у месним заједницама и преко њих, ово делегирање од стране месних заједница, као основних заједница, а истовремено и једне одређене димензије друштвеног самоуправљања као политичког процеса нужно се изражава преко општина у скупштинама ширих друштвено-политичких заједница. Аелегирање, пак, од стране радних људи и грађана, организованих у друштвено-политичким организацијама, доприноси „интегрисању” тежњи и интереса у процесу друштвеног сахмоуправљања и то на равни остваривања, развоја и заштите Уставом утврђеног соцнјалистичког самоуправ ног система. (г) Делегатски принцип и систем, ма колико садржао и неке елементе права и дужности радника, радних људи и грађана као и њихових дел.егавдl]а, ипак никако не садржи класичне елементе „дужности бирања”. Право и дужност, које у условима делегатског система постоји као право и дужност радних л>уди да остварују друштвено самоуправление, није посебно институционализовано право и дужност, већ једно самоуправно осећање и испољавање права и дужности, нешто што je везано за самоуправљање као друштвени однос и иманентно активно] улози човека у њему. Аелегирање треба у ствари да укине класичан однос између бирача и изабраног, представника, тај „двоструки однос” који су, као што смо видели, дуго покушавали да и правно и политнчки изразе и утврде. Уме-