Анали Правног факултета у Београду

15

ПРОБЛЕМ!! САВРЕМЕНОГ УСТАВ. УРЕБ. И ИЗБОР. СИСТ. И ДЕАЕГ. СИСТ.

(а) да Веће удруженог рада учествује у одлучивању о питањима од интереса за радмике и друге радне муде; (б) да Behe месннх заједница, односно Веће општина, учествује у одлучивању у оним питањима ко ja су од интереса за радне људе и грађане у месним заједницама, односно општинама; (в) да Друштвено-политичко веће учествује у одлучиватьу о питањима остваривања, развоја и заштите уставом утврВеног самоуправног социјалистичког система. Даље, Устав, поред других питања, одређује да се одлука о издва јању дела дохотка за заједничке и опште друштвене потребе, као и о намени и обиму средстава за ове потребе не може донети ако je не усвоји Веће удруженог рада, ( 14 ) Успостављањем делегатског система у образовању скупштина вршс се измене у процесу одлучивања. ОбезбеВује се непосредније учешће друштвено-политичке основе одлучивања у самом процесу одлучивања, чиме може да ce y јачем степену постигне самоуправљачка веза, међузависност, одговорност и усмереност свих фактора одлучивања од основних самоуправних организација и заједница до скупштина. V. Увођење и примена начела делегације, без обзира на значајне елементе који су и до сада постојали и чија искуства су нам знана, треба у новим условима да покаже своју коызистентност једног начина који у себи спаја и изборе и одлучивање. ( 15 ) Међутим, увођење и примена овог начела показују у новом светлу неке проблеме теорије и праксе изборног система о којима овде иначе не можемо детаљно расправљати. (а) Право делегирања je истовремено и „право” и „функдија” радника у удруженом раду и других радних л>уди као учесника у процесу управЛ)ања и одлучивања. Оно je као право „неотуђиво” jep произлази из самоуправљања и уткано je у ньега као саставни елеменат; везано je за позидију радног човека у том основном друштвеном односу. Оно зато превазилази класично изборно право које je у нашим условима требало да представља и представљало je конкретизацију класичног начела народне суверености; оно je било активно право подразумевајући активну улогу бирача, али ипак само као бирача. Међутим, начело делегирања треба да овај проблем активизације „бирачке основе” још дал>е доведе до одговарајућег решења тиме што ће радничку класу и радне људе укључити непосредно у основе самоуправљања, а саму активизацију трансформисати у партиципирање у одлучивању. Према томе, изборно право као саставни део права на самоуправљање у савременнм условима се трансформише у „делегатско право” као вид остваривања друштвеног самоуправл>ања. (б) Аелегирање није лично друштвено-политичко право човека у класичном смислу, већ овојеврсно „колективно право” радних људи меВусобно повезаних самоуправлением као процесом. На тај начин, омогућавајући непосредније утицај „изборне основе "на одлучивање, доприносећи да тај утицај и учешће буду више организовани и више рационални.

(14) Устав СФРЈ, чл. 145, ст. 1, 2 и 5.

(is) Вид. Образложегье Предлога Устава СФР Југославије, Информативны билтен Савезне скушптине, бр. 137/1974.