Анали Правног факултета у Београду

14

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ција je делегата у скушптини и других функдија у органима исте дру штвено-политичке заједнице, које предвиди закон. Устав одређује и неке основне принципе од значаја за рад делегација и односе између делегација и делегата. Делегадија утврђује основне ставове за рад делегата у скупштинама и за њихово учешће у одлучивању, полазећи од интереса и смерница основних самоуправних организација и заједница. Но, при томе она мора да уважи интересе и других таквих организација и заједница, а посебно опште друштвене потребе и интересе. Како о свом раду тако и о раду делегата у скушптини, делегације извештавају своје организације и заједнице којима иначе одговарају за свој рад. Делегације треба да међусобно сарађују ради споразумног изналажења решења као и решавања шггања од заједничког интереса. ( 10 ) Приликом заузимања ставова о питањима о којима ce одлучује у скупштини, сами делегата делују у складу са смерницама својих организација и заједница. Ставовима својих делегација односно друштвено-политичких организација које су их делегирале. Такође, и оне поступају у складу са радним и општим друштвеним интересима. Y своме опредељивању и гласању су самоетални. Устав одређује да je делегат дужан да о раду скупштине и свом раду обавештава и делегације и основне самоуправне организације и заједнице односно друштвено-политичке организације ко je су га делегирале. Он им je такође одговоран за свој рад. ( п ) Као што се Уставом уређују основшг принцишг и правила избора делегације и делегата, тако се исто предвиВају и принцшш опозива. Наиме, како делегација и сваки н>ен члан, тако и делегата у скупштини, могу бита опозвани. Опозив и његово остваривање врши се, начелно узето, по поступку сличном за избор делегата и делегација. С l2 ) На крају, делегација и сваки њен члан као и делегат у скупштини имају право да поднесу оставку. Оваква структура у образовању делегације, природно, повезана je с одговарајућом структурой скупштина друштвено-политичких заједница. Наиме, у скупштини се образује веће удруженог рада, веће месних заједница (у општинским скупштинама) односно Веће општтше и друштвено-политичко веће. Веће удруженог рада je Веће делегата радних л>уди у организацијама удруженог рада и другим самоуправним организации ама и заједницама. Веће месних заједница je веће радних људи и грађана у месним заједницама, a Веће општина, радних људи и грађана у општинама. Друштвено-политичко веће je Веће делегата радних људи и граЁана организованих у друштвено-полнтичке организације. ( 13 ) Устав односно статут утврђују делокруг и начин одлучивања Већа скугантина. Устав СФРЈ, при томе, у оквиру начела и одредаба о скупштинском систему, које су предузели и републички односно покрајннски устави, предвиЬа да се делокруг Већа уређује тако да се обезбеђују:

(10) Вид. Устав СФРЈ, чл. 137.

(ii) Устав СФРЈ, чл. 141.

(12) Вид. Устав СФРЈ, чл. 142.

(ia) Вид. Устав СФРЈ, чл. 144.