Анали Правног факултета у Београду

4

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ри су представлали и основ за власт одређених трупа. На тај начин, поред улоге „конституисања власти”, изборима се одлучивало која ће трупа у оквиру владајуће структуре управлати државом за одређени период. Бирач као грађанин je тиме „прекидао однос са вдашћу”; он се повлачио и посматрао нову фазу политнчког процеса, на који je могло релативно да врпш утицај једно, више или матье аутентично, јавно мненье. Ипак, и у таквим условима, избори су вршили свој утицај, јер су представљали веома значајан моменах на крају једне фазе политичког процеса. Зато je под сенком избора увек имао актуелност проблем да ли власт, у ствари власт одређене владајуће екипе, има подршку у грађанима, бирачима. То je, значи, утицало да се за моменат „прекинути” однос граБана и власти, периодично, а неки пут и чешће успоставлао. Самим тим су избори као процес, а и метод остваривања односа између граБана и власти, допри носили изградњи одговарајућег ауторитета, па чак и легитимности власти узете у целини. ( 2 ) Упоредо са наступагьем радничке класе као класе свесне својих циљева, класе која je истакла захтев за коренитим променама у друштву, јавља се критика изборног система на моделу „представничког режима”. Критика je имала двоструки смисао. С једне стране, она се изражавала у виду тежве за реорганизовањем односно прилагоБавањем изборног система растућој политичкој улози радничке класе и њених политичких организација. С друге стране, имамо већ такие елементе критике буржоаског избор ног и уопште представничког система, буржоаске државе, који указују на потребу да у склону дублих друштвено-економских и политичких промена и сам тај систем буде заменен системой скупштинских делегација. То ja критика коју je Маркс дао у вези са остваривањем самоуправе радничке класе као произвоБача класе и комуналне организације државе. (3) Y теорији су тражена решења за низ питања. Тако, на пример, преовладало je мишљење о општем и једнаком карактеру избора, мада се са остваривањем ових начела релативно споро напредовало. Поставлало се питагье непосредних и посредник избора, найме, да ли треба да бира појединац односно колектив, да ли гласање треба да буде јавно или тајно, итд. Решегьа ових питања нису била одмах иста у односу на сва представничка тела, а ни за све земле. Додуше, прогресивне тежгье су се исполавале у правду усвајања и афирмисања непосредних избора тајним гласањем. Дале, расправлало се о карактеру односа измеБу бирача и

(2) О свим овим питањима може се консултовати веома обимна класична и савремсна литература, која обухвата полемичны изложене проблеме. У том смислу видетн, на пример, Came de Malberg, Contribution a la Théorie générale de l Etat, pp. 199 и дал>е (предел авничка вдада), 411 и даље (о изборном телу); Jellinek, G.. Allgemeine Staatslehre Brelin 1929, pp. 419—424, 566 и дал>е (представл,ан>е и представнички орган); Duguit, L., Traité de Droit Constitutionnel, Paris 1928, t. 11, pp. 540 (орган државе); Hauriou, M., Principes de Droit Public, Paris 1916, pp. 692 и дал>е; Barthélemy-Duez, Traité élémentaire de Droit Constitutionnel, Paris 1926, pp. 93 и дал>е, 298 и дал>е; Laferrière, J., Manuel de Droit Constitutionnel, Paris 1947, pp. 368 и дал>е (теорпја о националном суверенитету), 390 и дал>е (представничка влада) и др Duverger, M., Droit Constitutionnel et institutions politiques. Pans 1959. t. I, pp. 77 и дал>е; Bardeau, G., Traité de Science politique t. V (Paris 1970), pp. 275 и дал>е, t. VI (Paris 1971), pp. 94 и даље. Видетн такоће и Борђевпћ, J., Нови уставки систем, Београд 1964, стр. 665 и дал>е; нети аутор, Политички систем, Београд 1967, стр. 169 и даље, 956 и дал>е, као и другу литературу у овој области.