Анали Правног факултета у Београду

5

ПРОБЛЕМИ САВРЕМЕНОГ УСТАВ. УРЕБ. И ИЗБОР. СИСТ. И ДЕЛЕГ. СИСТ.

нзабраног и поставляло шггање да ли je то правый или само политики однос, те према томе какав je карактер и самог бирачког права? Решења су током развитка изборног система све више шила у прилог схватања да je бирачко право индивидуално право. Представник треба да представља бираче, а не апстрактни народ. Y ствари, конкретна решења ових прин ципијелних питања изражавала су се путем категорија, као што су; везани или императивни мандат, опознв и друге институције и принципи изборног права. Концепција избора, заправо бирачког права као индиви дуалног права, имала je, поред осталог, за полазну основу и једно реал није схватање народног суверенитета које je претпостављало односе везаности представничког тела за бираче. Са своје стране, то се изражавало и у увођењу, у неким изборним системима, „императивног мандата” и опозива. Процеси извесннх оштријих раслојавања капиталистичког друштва која су водила, природно, политичким диференцијацијама, изражавали су се и преко постојања политичко-партијских система, међусобно противречних буржоаских политичких странака, које су се својом политиком, са више или мање оштрине, супротстављале радничком покрету. Y вези с тим, проширили су се проблеми изборног система. Насупрот већинском принципу, почело je све више да стиче предиост начело сразмерног пред ставништва. Присталице овог начела су, упућујући критике на рачун веђинског принципа, истицале да хьегова примена доприноси пре лакшем успостављању „владајуће гарнитуре”, него што омогућава одговарајуће, у сразмери са структуром бирачког тела, представљање бирача. Зато су исти пали да представљање треба да буде у сразмери са израженом волюм бирачког тела. Посебно се у таквим условима појавио значај технике избора и могућности да се и тим путем утиче на изборе и резултате избора, више или мање отворено и непосредно у корист „владајуће екипе”, која je и спроводила изборе. Поставио се у вези с тим нарочито проблем изборних јединица и њиховог образована, начина одређивања кандидата и др. МеВутим, као што je то случај код низа политичких принципа и институција, у различитим друштвено-политичким условима испољавао се њихов релативно демократски карактер и вредност. Конкретнн услови везани за противречности буржоаског друштва нису били повољни за доследно остваривање низа демократских принципа изборног система. Y таквим процесима долазило je стално до кршења принципа општости, његовим сужавањем, као и принципа једнакости пред законом. Нарочито после 1848. године радничка класа постаје преко својих организација борац за демократска изборна начела ко ja се постелено и све више садржински проширују и тиме добијају у реално-демократској вредности. Током таквог политичког и уставног развитка у свету, долази постелено до учвршћивања извесних демократских елемената изборног система, који су добијали трајнију вредност. Ту су се посебно истицали принципи везани за однос измеВу бирача и изабраних, за односе измеВу човека и власти и проблем његовог положа ja изражен путем демократских поли тичких и других права и слобода. То je свакако од значаја, јер су се ови процеси вршили у условима интеракције а и противречности измеВу „ста-