Анали Правног факултета у Београду

58

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТЛ

да je контракт само она облигација ко ja се ствара сагласношћу воља, а још мање да je сагласност вола основ валаности контракта. С друге стране, класични текстови о заблуди могли су да послуже као подлога правницима XVIII века за стварање теорије аутономије воле, али класични правници нису мане вол>е и недостатке сагласности воља до краја и систематски обрадили, што показује и чињеница да су превара и принуда у римском праву били самосталнн деликти, а не мане због којих се могао поништити уговор (“ј. Према томе, за практичен рад класичних правника те у_ већини случајева биО доволен и шири појам контракта. Другојачија je ситуациј а била када су приступали систематској обрадк права. Основни крјггерпјум да класификацију облигадша био je начин стварања облигационог односа, па те разумливо да се ту мораларясно уочити разлика измеЁу оних извора облигащц'а који садрже као заједнпчки едемената сагласност вода, од других, који су такоЬе дозволене правне радње, али не садрже тај елеменаза_Гај je први извршио то и сузио шп'ам контракта на уговоре цивилног права, што je коначно прихваћеноу Јустинијановом праву; С друге стране, Гају приписују многи романисти и деобу извора облигација на контракте и деликте, према којој je појам контракта шири, негирајући могућност њеног постојања и пре Гаја. Чини се мало вероватним ла ie Гяl, измислио jv дводеобу, па се затим одмах у слр j им „Ауреама” кориговао и сузио појам контракта. Чињеница je да се дврдеоба облигација на оне које настају волшш, дозволения радњама луди и на оне коре рађају из недозволених раДни у Никомаховој Етшда, и да су на ту околност указивали неки правници у прошлости ("), а и данас je помшьу неки аутори у вези са класификацијом из Гајевих Институција ( 10 °). V V кньизи Никомахове Етике (1131а) Аристотел каже: „Синалагма (акти који рађају обавезе) ( 1C1 ) су пли на доброволHoi основи или су недоброволни. Доброволни су, например, купбвина, продаја, зајам, залога, остава, закуп. - . . V недобровољне спадају. .. крађа. .. или отворено насиле, као и.. . клеветање, вређање.” Текст има заиста сличности са Гајевим Институцнја.ма: »omnes obligatio vel ex contractu nascitur, vel ex delicto«, само je терминологпја другојачија. (98) По ius civile заблуда и превара немају никаквог утицаја на ваљаност правнох посла. Претор je додуше приговора постигао да се дужник не- може присилити да пспуни обавезу преузету под дејством принуде или преваре, ал и није постојало средство за поннштење уговора, док су с друге стране постојале самосталне тужбе пенална actio quod metus causa и мешовита act io de dolo.

(99) Vinius; нав. дело, стр. 537. који сматра да je и Лабео угютребио реч sinalagrna под утицајем Аристотела.

(юо) Kaser. Мах; нав. дело, стр. 522, примедба 4; Schulz, F.: Classical Law, стр. 468. који и поред тога инсистира на закл.учку да je Гај први увео ову деобу у римско право и не каже да je био под утипајем Аристотела.

(loi) Y преводу Никомахове Етике др Радмиле Шалабалић, изд. Култура, Београд, 1970, стр. 117 синалагма je преведено са ~пословни односн". Schulz, F. loc, cit. преводи са ~акти који pabajy облигације", што налу се чини тачнијим.