Анали Правног факултета у Београду

КОНТРАКТ Y РИМСКОМ КЛАСИЧНОМ ПРАВУ

Ако се узме у обзир да су се многи римски правници прво школовали у Грчкој, тГтек пбстеГстицали правно образование ЈуДтмуГда су многи Двб£б_Дo3НаваЛИ ТртШГјеТПТК-ТГ-Тртклг^фЧТАЛзофГтју птт \п гр да je попела облпгашпа на оне Koie се раћујв-из-дезвоАенпх палњи и оне Жб]Ъ се рађају из деликта уведена у_-римгкгг--нра.во пол утштајем—Лристотела. и изглела---екОрsфигурним позната тк-пре Гаја. Питање je само ла ли су-лтчтпггТгпа при тој класификацији употребљавани збирни појмовн контракт и деликт. Дводеоба облнгација, највероватније без употребе збирних појмова контракт-деликт може се уочити у редоследу излагања о појединим облигацијама у систему цивплног права великог републиканског правника Квинта Муцнја, ( 10ä ) који je, према Помпонију, први систематскн и појмовни изложио ius civile, ( 103 ). Других сачуваних извора нема, на основу којих би могла бити потврђена претпоставка да су римски правници и пре Гаја делили облнгације на две врсте и служили се том деобом, алн зато постоји већи број текстова који сведоче да се дводеоба одржала све до у позну класнку. Поред вей наведених текстова то показују и три мање позната одломка из Улпијанових коментара едикта: »Quamquam autem ex contractu id quod facere potest actio in eum datur, tamen ex delicto in solidum convenientur«. ( I 0 4) »Sive ex contractu .... et si ex delicto ei debeat...« ( 105 ) »... si res non ex maleficio veniat, sed ex contractu, debeat filius agere utili iudicio...« ( loe ) Y позној класици, када више није било стваралачкё делатности претора, када je римска привреда почела да улази у своју велику кризу па je адекватно томе почшьала да замире не само жива активност на стварању права већ и бујна правна пракса, долази до извесннх промена у начину рада римских правника. У литерарној заоставштпни последних великих класичара запажа се већа склоност ка уопштавањима, чешће се ослањају на радове ранијих правника, епитомизирајући их или просто

(юз) Највеће дело преткласичне и можда уогтште римске правне литературе lus civile, чији je аутор Q. Mucius Scaevola умро 82. године пре н.е., изгубл>ено je крајем класичног периода. Наша сазнања о љему почивају на неколико цитата и на коментару који je написао Помпоније. Ти подаци дозвољавају да се систем Муција реконструише. Облигационо право, према реконструкции коју репродукује Schulz, F., Geschichte, стр. 112. изложено je после наследног, статусног са породичним и стварног права овим редом: Конкретне облигације: реални контакти (вероватно само mutum), купопродаја, locatio-conduciio са службеностилш, societas. Де.\иктне облигације' iniuria, furtum, lex Aquilia Гај на једном месту каже да je и он писао коментаре овог дела, но они нису сачувани, али се види да je у својим Институцијама у многоме следио Муција.

(юз) D. 1.2.2.41.

(104) D. 14.5.4.2 (Ulpianus, libro 29. ad edictum): Иако се против њега дају тужбе из контракта на оно што може да учини, ипак се из деликта ocybyje in solidum. Реч je о тужбама које се после смрти патерфамилиаса подижу против лица које je било у њего вој власти.

(юз) D. 151.1.9.6. фрагмент je из исте Улпијанове књиге и ради се о обрачуну између роба и господара у случају када je подигнута actio de peculio.

(106) D. 15.1.18.1 (Ulpianus, libro 23. ad edictum). У тексту je реч о питању када filius familiae може подиђн тужбе који иначе припадају љсговом pater familiasu.