Анали Правног факултета у Београду

69

ПОВЕНАЊЕ РЕНТЕ, ОПАДАЊЕ КУПОВНЕ МОНИ НОВЦА И ПОРАСТ ЗАРАДА

досуди привремену ренту само зато да би неколико година касније, досу ђујући новом пресудом накнаду за наредни период, водно рачуна о пора сту животних трошкова (што практично води истом резултату који се по стиже и самим индексирањем ренте и што би питање индексирања ренте и теоријски позитивно решило) ( 1а ). 8. И седмо, присталице негативке теорије позивају се и на монетарни номинализам. Услед фикције да новчана ј единица увек има исту вредност (јуче, данас, сутра), новчане обавезе упркос стварном опадаау куповне моћи новца не могу бити ревалоризоване и увек имају исти номинални износ. Француски законодавац je то изричито озаконио за оба везе из зајма ( 13 ) али по схватању извесног броја писаца номиналистички принцип има општи домашај и важи за све уговоре и уоиште за све новчане обавезе, укључујући ту и обавезе из деликта ( 14 ), а то коначно значи да je штета, проистекла из опадања куповне моћи новца, заједннчка свим повериоцима новчаних потраживања. Индексиране ренте би значиле стварање од оштећеншш једне посебне категорије повлашћених поверилаца, који су за разлику од осталих грађана поштеђени последица инфлације. И више од тога, оне би значиле озбиљан ударац за привреду, јер би довеле у питање номиналистички принцип као такав, пошто je он општи контекст цивилног права, којем опет грађанска одговорност служи као огапти ослонац. Инфлација, која доводи до опадања куповне моћи новца. представља у ствари општи порез наметнут свим имаоцима новца, и ако би га сви могли избећи, то би онемогућнло превазилажење оних привредних тешкоћа ко je су и довеле до инфлације. Ту je и један моменат психолошке природе: индексиране (пливајуће) ренте значиле би израз неповерења према националној валути и као такве допрнносиле би стварању психозе повећања цена и пораста животних трошкова, у којој свако тражи начин да се благовремено заштити, што коначно заиста доводи до пораста животних трошкова. Психоза поскунљења доводи до стварног поскупљења Тачно je да je на подручју уговорног права у неким случајевнма призната пуноважност клаузуле о клизној скали. Прави се, найме, разлика измеВу правих монетарних клаузула (златне и девизне клаузуле), које су опасније за привредни живот и зато без правног дејства, и економских клаузула.

(is) Rouast. D. 1949.11.247; Cass. soc. 2. mai 1952.11.6974. observations Frejaville.

(13) Обавеза која произилази из зајма новца увек ce састоји у суми новца која je означена у уговору. Ако je пре исплате дошло до повећања или смањења новчане једипице, дужник мора вратити исти број новчаних јединица, које су у оптицају на дан исплате' (чл. 1895. Француског грађанског законика).

(14) V многим законима номиналистички принцип je прописан за новчане обавезе гопште. „Новчани дугови race се новцем који je у законском течају у држави у време плаВања и по његовој номиналној вредности” (чл. 1277. ст. 1. Италијанског грађанског законика). ..Новчана обавеза се извршава исплатом њеног номиналног износа, осим у случају када je посебним прописима одребено нетпто друго” (чл, 358, став 2. Граћанског законика Н.Р. Пољске од 1964. године). Исто становиште заузето je и у чл. 316, став 1. Скице за законик о облигацијама и уговорима проф. М. Коистантиновића; ~Кад обавеза има за предмет своту новца, дужник je дужан исплатити исти број новчаних јединица без обзира на то да ли je њихова куповна моћ у међувремену порасла или опала, изузев кад закон наређује што друго’' (Михаиле Константиновић, Облигације и уговори, Скица за законик о облнгацијама и уговорима, Правки факултет у Београду, Бсоград, 1969).