Анали Правног факултета у Београду

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

код којих се престација везује за економске показателе (цена неке робе на тржишту, ниво зарада, трошкова живота), које су као мање опасне пуноважне. Али се из тога никако не може закључити да би биле пуноваж не и клаузуле садржане у пресуди, које би омогућавале ревалоризацију ренте у складу са порастом животних трошкова односно поскуплењем живота. Суд у пресуди нема исту слободу као појединац у уговору. Ако се до извесне мере може толерисати неповерење које појединци испољавају према националној валути (под условом да се то не каже отворено већ да се прикрије прикладним изразима), то се никако не може односити на суд, који je одржавни орган и чији акти производе несумњиво већи утисак на јавно мњење. Ко ће веровати у вредност националне валуте ако суд, еманација државе, исказује према њој неповерење? Не може се прихватити објашњење да досуВујући варијабилне ренте судови једноставно врше своју мисију, која се састоји y пружању потпуне накнаде оштећеницима и која такође долази у домен јавног поретка. Између та два раз личита захтева диктирана јавним поретком, од којих je један политичке природе а други приватни, први без двоумљења мора превагнути. Нужное! да се брани нацпонална валута мора однети превагу над интересом појединаца да им се за претршьену штету пружи потпуна накнада. Позитивна теорија 9. По схватању које заступа известан број судова ( 16 ) ипо који правни писац ( 17 ) рента има алиментациони карактер, из чега се онда извлачи

(is) Rouast, D.1949.T1.247; R. Savatier, D. 1952.413; Colin Capitani Morandière, t. 11, No 1247; arrêt de la Cour d'Orléans, 25 mars 1949, J.C.P. 1949.11.4587.

(le) „Будући да je неспособност у овом случају потпуна; да рента мора тужиљн омогућити да до краја свога живота живи у истим условима као на дан доношења пресуде; будући, поврх тога, да ова рента, која je досуЬена оштећеној да би joj се обезбедила етзистенција, несумњиво има алименгациони карактер; Из тих разлога . . . суд je одлучио да досуВена рента може бити изменена по захтеву тужиље ако се услед пораста животних трошкова йене потребе промене ..." Trib. согт. Rochefort sur Мег, 2 dèe. 1948, J.C.P. 1949. 11. 4708, Observations Frejaville; D.1949.247. Note Rouast (изменена од стране Апелационог суда у Poitiers-u, 11. fév. 1949). „ДосуВена на нме накнаде, да би с обзиром на свој алпментациони карактер омогуйила издржаване малолетног детета, рента не би бича потпуна накнада ако би нен износ коначно био заустављен са даном доношена пресуде. Y време сталног пораста животних трошкова она може постати сасвим нсреална. Из тих разлога суд je, усвајајући тужбени захтев, може прогласитп подложном ревпзији у завпсности од промена животних трошкова". Trib. cor. Romorantin, 6. juiîl. 1948, J.C.P. 1949.11.4708, Obsenations M. Frejaville: D.1949.247, Note Rouast (изменена од стране Апелационог суда у Orléans-u, 25. mars 1949, D. 1949.2.247).

(17) Р. Voirin сматра да би у овом погледу требало правити разлику у зависности од тога да ли je у гаггању рента досуЬена у случају неспособности за рад повређеног или у случају смрти даваоца издржавања. Y првом случају, кад се досуђује због неспособности за рад, рента има алиментациони карактер само с обзиром на стварну намену коју има, на стварну употребу која се од ње чини (у оном истом смислу у коме такву алнментациону намену има и зарада). Она има алиментациону намену али нема алиментациони основ. Отуда се, по писцу, не види по ком основу би могла бити изменена (зарада на чије место рента долази такође не би могла бити изменена по теорији импревизнје; уговор о раду, као и остали уговори, закон je за странке и може бити изменен само сагласношћу во.ъа страпака). Случај у којем се рента досуђује брачном другу односно сродницима попшулог