Анали Правног факултета у Београду

7

ПРОБЛЕМИ САВРЕМЕНОГ УСТАВ. УРЕБ. И ИЗБОР. СИСТ. И ДЕЛЕГ. СИСТ.

Истовремено, карактер друштвеног уреВегьа у нашој земљи, чшьеница да je друштвено самоуправљање довело до сгварања „нових” предсхавничких тела, улога тих тела у политичком и уставном систему, карактер тих тела као облика и институција самоуправљања и увођење овог гхринцlша у „организадију власти” у циљу њене „социјализације” све je то поставило и тражило нека нова решења у односу на изборно образовано скупштина, те према томе и могућности њиховог рада као органа самоуправљања и највиших органа власти. 111. (1) Наведени су разлози због којих изборни систем представЛ)а конститутиван елеменат демократског политичког система. Y изборном систему се испољавају чиниоци демократских односа, а ти чиниоци и сами односи су социјално-класно и политички опредељени. А такви моменти су join Бите карактеристични за самоуправне односе у друштву. Уставност савремене Југославије у основи своје концепдије полази од основа да je социјализам, поред осталог, и систем који се заснива на односима међу људима као слободним и равноправним произвођачима и ствараоцима, чији рад служи задовољавању њихових личних и заједничких погреба. Основу таквих односа, као што je познато, ствара одговарајући самоуправни друштвено-економски положај радника. Устав који полази од ових поставки даље развија принцип и у ствари одредбу да самоуправхш друштвено-економски положај радника обезбеВује самом раднику да, радећи средствима у друштвеној својини и одлучујући непосредно и равноправно с другим радннцпма (радним људима) у удруженом раду а у условима меВусобне повезаности и зависности, као и одговорности и солидарности, остварује свој материјални и морални интерес. Истовремено, тиме остварује и право да се користи резултатима свог текућег и минулог рада као и тековинама општег материјалног и друштвеног напретка. Такође остварује право да на таквој основи што потпуније задовољава своје личне и друштвене потребе, као и да развија своје радке и друге ствара лачке способности. Сагласно томе, устав и афирмише основу положаја и улоге човека. У складу с таквим положајем човека у друштву, и то човека као радника, изражава се и смисао организована друштвено-економског и политичког система. Они, како се наглашава у уставу, произлазе из таквог положаја и служе му. Овакве самоуправне основе друштвено-економског и политичко! система испољавају се и путем појединих сфера подручја система, њихових делова и чинилаца. Према томе, самоуправна друштвена основа положаја човека, радника определ>ује и све облике управљања укључујући и политичку власт. Ти облици и институције су у друштвено-историјској функцији радничке класе чнји je цил> да организује друштво као слободну заједницу произвоВача. Ааље, у складу с тим, друштвено самоуправление представља базу друштвено-политичког система и да je му основно обележје. Овакав полихички систем треба да радничкој класи и радним људима омогући да одлучују о евнм пословима друштва непосредно, односно преко делегата својих основних организација и заједница у скупштинама друштвено-полнтичких заједница и другим органима друштвеног самоуправљања. Тиме се