Анали Правног факултета у Београду

387

ПРИКАЗЫ

спровођења и примењивања савезних закона и питање персоналног састава савезне управе. Посхоје два решења у вези са спровођењем и примењивањем савезних закона. Према првоме, савезне законе спроводе органи федерације (амерички систеАг), а према другоме и органы федералних јединица (немачко-пгвајцарски систем). Пнсац сматра да je с обзиром на непрекидно ширење законодавних овлашћења савеза решење према којем савезне законе спроводе федералне јединице више у складу с природом федералног уре Вења. Федерално начело било би умногоме угрожено када би ширење законодавне надлежности савеза било праћено одговарајуђим ширењем овлашћења савезних органа управе у спровоВењу тих закона. Решење, у вези с персоналним саставом савезне управе, које претежно води рачуна о равномерно] заступлености представника федералних јединица, писац подводи под сумњу на основу истих аргумената које помшье, у вези с пресоналним саставом савезне егзекутиве. Тако решење, найме, не пружа могућности потпуне и доследне примене » merit system«-a, према којем на службёничка места долазе они који су, према одређеним објективним критеријумима утврђеним у току поступка по јавном конкурсу „најбољи”. Али je зато оно у складу с природой федералног начела, које неизбежно захтева и извесна одступаньа и „жртве” од апстракт-110 најрационалнијих солуција. Девета глава носи назив Судство у федерацијама и у њој се расправлају следећа три питања: 1) организација судства у појединим федерацијама; 2) положа] и овлашћења врховног суда федерације; 3) однос измеьу састава и начина избора судија врховног суда и примене федералног начела. Десета глава, која носи назив Расподела функција, посвећена je питању поделе надлежности у федерацијама, при чему су излагања груписана у два деда, од којих ce у првом о пнтању говори апстрактно, а у другом конкретно. Пошто je утврдио да je прецизну поделу надлежности између федерације и федералних јединида немогуће извести до краја, писац констатује да се стога прибегава утврђивању тзв. претпоставке надлежности, било у корисх федерације било у корист федералних ј единица. Y већини федерација, међутим, претпоставка надлежности установлена je y корист федералних јединица. Ади, утврВивање те претпоставке у корист федралних јединица и давање федерацији само изричито наведених функ ција не мора да значи, и по правилу и не значи, да су приликом вршења расподеле функција федерацији припале неважне функције. Уз то je ова матери] а подложка сталним променама, које су често последица модификација у развој у _ федерализма, који je од двојног постао све више кооперативан. Тако je у објавливању низа функција дошло до сарадње између федерације и федералних јединица и до установлена тзв. конкурентне, мешовите, заједничке или паралелне надлежности. Потом се излажу врсте закона којима се регулишу надлежности федерације или федералних јединица утврЬене различитим методима поделе надлежности. Расправлајући конкретно о подели функција, писац истине да су пред њим стајале две могућности: једна, да изложи како je у свакој федерацији за себе извршена расподела функција између федерације и федералних јединица и друга, да, расправлајући о појединим функцијама, односно међусобно повезаним групама функција, покуша да изнесе коме je федерацији или федералним јединицама у савременим федерацијама поверено њихово обавлагье. Писац се определио за другу могућност, иако je према тврђењу извесних писапа класификовање функција у федерацији веома тешко „исто онако као што je тешко издвојити и класификовати боје у дуги”. Y једанаестој глави, која носи назив Финансије у федерацией, даје се један уопштени преглед фииансијских одредаба у федералним уставима и историјат поделе прихода између федерације и федералних ј единица. Општи je заклучак да je у свим федерално уређеним државама федерација та која, на један или друга начин, узима за себе највећи део прихода којима јавне власти земле уопште располажу. Taico федералне