Анали Правног факултета у Београду

388

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

j единице у тој подели остају „краћих рукава", јер приходи које оне саме утврђују и убнрају нису довољни за задовољавајуће обављање њихових функција, нарочито оних у области социјалних служби, просвете и сл. Због тога долази до прерасподеле прихода, и то тако што се известан део прихода пресипа из благајне федерације у благајне федералних јединица. Пристајањем на такву помоћ федерахше јединице свесно прихватају веће или мање ограничавање своје самосталности, јер ce подвргавају финанснјској субординации. Пошто, како рече један писад, „нема помоћи без услова", помоћ коју федерација пружа федералним јединицама у финансијским средствима само je средство слабљења федералист прннвдша и замагљивања концепта федерализма. С друге стране, писац напомшье да je данас у ери welfare state „централизација” финансијских средстава императив времена, али то „никако не значи да постојећа федерална структура губи смисао свог постојања”. Као логична последгща претходних глава долази дванаеста глава, која носи назив Јачање функције федерације. Писац истиче како историја федерализма, која je дуга готово пуна два века, показује као једну од основних законитости овог процеса јачање функција федерације у поређењу с функцијама федералних јединица. Међутим, упркос овим „трендовпма федерализма” (како je К. Фридрих назвао једно своје дело), постоје и федерације у којима се запажају супротне тенденције, тенденције у правцу делимичног пшрења функција федералних јединица. Поред наше земље, у такве федерације спадају још и Канада, Индија и СССР. То, према пишчевом мишљењу, сутерише питање ~да ли то значи да чшьеница вишенационалнссти води у савременим условнма јачању функција федералних јединица, насупрот процесу који се иначе, одвија у свету федерализма?” Ипак je општи гагшчев закључак да je у оквирима федерално уређених држава дошло до узмака федерализма, нако федера.-шо уређење у њима још увек постоји. Y тринаестој глави, која носи назнв Еволуција федерализма, истиче се да je федерализам процес, који се мења и еволуира не само у простору него и у времену. При том се промене у федералном уређењу много вшпе тичу функционалног него структура/шог и институционалног вида федерализма. Y досадашњој својој еволуцији федерализам je прошао кроз два своја облика, који се у теорији дефинишу као двојни и кооперативни федерализам. Док je двојни федерализам већ одавно напуштен, саврехмени стадијум еволуције федерализма може се одредити као кооперативни федерализам. Појам кооперативног федерализма има два значења: прво, које обухвата сарадњу измеВу федерације, с једне, и федерахших јединица, с друге стране, друго, које се односн на хмеђусобну сарадњу федералних јединица, било без икаквог посредовања федерације бихУо уз извесне облике њеног учешћа. О првом обхУику кооператггвног федерахшзма, с обзиром да он утиче на мењање суштине федерализма, постоје супротна мшпљења, док се драпом облику кооперативног федерализма не оспорава вредност за пуније функционисагье федералног система. Y четрнаестој глави, који носи назив Оцена уставности и законитости у федграцијама, писац најпре констатује постојање два уставноправна поретка у оквиру правног поретка федерације, савезног и федералних јединица. Решење према које,м у случају сукоба два акта предност ужива општи акт федерације и да се он има прнмењиватп усвојили су у апсолутном виду, без могућности корекције само СССР и Швајцарска. Ÿ осталихм федерацијахма важење премисе према којој je савезно право старије, условљава се претпоставкохм да je савезно право у питатьу у складу са савезнихм уставом и да тај склад може да буде и утврВен. Од ове претпоставке пох\ази се и у случају две горе наведене федерације, али у њима није предвиђена пикаква могућност за отклањање евентуалне сумње у сагласност савезних закона са савезним уставом. Другим речима ова претпоставка je у њима необорива. Две су основне функције контрохУе уставности у федерацијама: 1) да се обезбеди поштовање расподехУе функција између федерације гг федерал-