Анали Правног факултета у Београду

ПРИВИДНЕ ПРОТИВУРЕЧНОСТИ ОДРЕДАБА ОПШТЕГ ИМОВИНСКОГ 3AKOHИKA

(Прилог његовом проучавању) Општи имовински законик je врх наше правке културе, потврда и израз индивидуалности Црногораца. Будући не само регулатор друштвених односа већ и манифестација тих односа ОИЗ je први грађанско-правни кодекс који je Црну Гору (земљу без правые теорије и већег законодавног искуства) извео из мора обичајног права и правног „примитивизма”, лигитимисао je као модерну државу у међународним односима (иако то она још увијек шцеј и створио услове за ньену правку унификацију у унутраппьим односима. Његове су тежње далеко изнад тежњи једног класичног законског документа. Норма ОИЗ-а je сплет моралних, етичких и правних елемената, она не садржи само заповијест већ и поуку; законик као цј едина je ризница етичких начела (узајамности, солидарности), чувар позитивних традиција. Овај јединствени образац законодавне штине и правничке мудрости био je незамјенљива школа за генерације наших правника, темељ за изузетан правни динамизам и оживотворење принципа модерне европске правке доктрине и праксе у заосталој црногорској средини, неимар самосвијести и правке свијести Црногораца. Драгоцен je извор за социолошко, економско, културно и правно изучавање живота Црне Горе. Преведен на стране језике (француски, шпански, италијански, руски) Општи имовински законик je, као мало који законски текст, у домаћој и иностраној науци био предмет живот интереса и разних, углавном контроверзних, тумачења. Док 3 е на једној страни похваљиван као оригинална творевина у законодавству, која je стимулисала напредније односе у друштвено-економском животу Црне Горе (*), на другој je критикован као „снимак обичајног права”, конзерватор уредби и обичаја које

(i) Својим имовинским правом, Општи имовипски законик je, по Ж. Перићу, потстакао на еволуцију друштвено-економски живот Црне Горе (§. Перић, Метод В. Богишића код параде Имовинског законика за Црну Гору, Бранич, Београд, бр. 3/1931 —88—89). Поводом дискусије о изради Југословенског грађанског законика, уочи другог свјетског рата М. Константинович пише да je ОИЗ један од најбољих на свету . . напреднији од закона својих савременика па га, уз нужне измјене, треба узети као основ новог грађанског законика и његово важење протсгнути на читаву Југославију (Правки зборник, Подгорица 2—3/1933 —77, 78). Сличая je став и A. Матановића (Правни зборник, Подгорица 3—4/1936, 5,6, 7).