Анали Правног факултета у Београду

300

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

je друштвени развитак превазишао ( 2 ). Ова друга варијанта у оцјени ОИЗ-а још увијек je доминантна и некритички се понавља у радовима из наше правне историје. Имовински законик, као цј едина, ни до данас није дож!твио озбиљну научну критику. Наука га цијени са гледишта савремених правних стандарда и потреба развијеног грађанског друштва. Узим а се као докуменат наше правне историје, мада су његов дух и начела и данас живи у свијести и пракси Црногораца. Изолованим тумаченьем његових појединачних одредби, дајући превагу једној или другој труни прописа, правый аутори су у својим, угалвном пригодним и судско-апликативним еврхама намијењеним написима стицали увјерење о напредној или назадној оријентацији Законика. Изостала je његова темељна анализа с обзиром на услове и вријеме у којем je донијет. Нема озбиљних радова о провјери ОИЗ-а у свакодневној пракси, што je основни услов за оцјену шпања да ли je Законик одговорио „живим похребама живота" или га je „као стране тијело у своме организму" народ одбашго. Због неисторијског прилажења овоме Закону настале су противуречне оцјене о његовој вриједности, оцјене о наводном меВусобном противуречју појединачних одредаба у њему, од којих једне искључују друге. Општи имовински законик обнародован je 1888. године, послије ратова 1876—-1878. и Берлинског конгреса, када je Црна Гора на терет Турске више него удвостручила своју државну територију, разбила изолацију и изашла на море. Y новодобијеним крајевима су плодне равнице и градови (Подгорица, Никшић, Бар, Улдшь) који су са својим релативно развијеним робно-новчаним прометом постали средишта даљег друштвено-економског кретања. Елементи грађанског друштва који су се до онда развијали у крилу сељачког друштва, као његова негација, сада се ослатвају на доста развијени градски живот. Битно су се измијениле прилике у погледу националне структуре Црне Горе ј вјероисповиједи њених становника. Прописи Даниловог законика о „једноплеменом” народу и на-

(2) ОИЗ je највјерпијн и најпотпунији снимак народног права и нашег вековног народског законодавног рада’’ (С. Букосављевић, Коријени Богиишћевог Законика, Анали Правног факултета, Београд април јуни 1958, 142). Р. Леграднћ дефиншпе ОИЗ као кочницу капиталистичког развитка сптне робне производње у Црној Гори јер да му недостаче грађанско право основано на чисто индивидуалној приватној својини које би регулисало елементе распадања задруга (Дјело и поглед на свијет В. Богишића, I. Записи, Титоград 4—12/1952, 210). Љ. Ннрић Богетић пише да je В. Бопшшћ директно или индиректно узаконио уредбе старог црногорског уређења о колективноЈ земљишној својини и тако . дјелимпчно ауторитетом закона закочио процес претварања колективне земљипше својине у индивидуалну” (Комунице у Црној Гори, Титоград 1966, 216). Имовински законик je, по Ж. Булајићу, не само укочио Слободан прывредни развитак и оснажио племенски конзерватизам” .. . већ га и сачувао од природног процеса распадагьа као нужне посдедице друштвеног развитка уопште, а иосебно продирања новчане привреде” (Аграрии односи у Црној Гори ~ . , Титоград 1959, 247). Неки аутори, опет, категорична су у закл>учку да je Богишић саставно Имовински законик .на основу чистог обичајног права" (Н. Павковић. Право прече куповине у обичајном праву Срба и Хрвата, Београд 1972, 13). Ова мшиљења доведена су коначно до својих крајњих консеквенци у радовима М. Костренчића, по којима je Богишић ауторитетом закона везао Црногорско друштво за давку прошлост и за прежнвјеле форме друштвеног живота и на тај начин закочио н>егов друштвени развитак (Обичајно право Зборник Правног факултета у Загребу, Загреб април 1948, 185, и Ешшклопедија Југославије, том 1, Загреб. MCMLV, 635, 636).