Анали Правног факултета у Београду

311

ПРИВИДНЁ ПРОТИВУРЕЧНОСТИ ОДРЕДАБА ОПШТЕЕ ИМОВ. ЗАКОН.

Y облигационом праву Богишић je прение у ОИЗ опште правые установе (које су база француског и аустриског грађанског законика) с тим шхо je претходно испитао да ли ов.е установе имају ослонац у народном животу и потребама трговине. Имовински законик садржи установе типичне за друштво увучено у вртлог дужничко-повјерилачких односа, зеленашења и убрзаног раслојавања: купопродаја (чл. 222), јемство (4V. 457), солидарна одговорност или самокупност (чл, 556), појам извршења уговора (чл. 524) и последние његовог неизвршења (чл. 540), обавезе из недопуштених дјела (чл. 570). Објашњен je општи појам уговора и уговорника (чл. 494—501), појам незваног вршења туђих послова (чл. 587), пренос (чл. 609) и пребијање компензација дуга (чл. 615), последние пемогућности извршења уговора (чл. 623) и недостатка у воли уговорника (чл. 518), утврВена je законска добит од 10% годишње (чл. 262). Y члану 580. и 581. опредијељен je појам стварне и неимовинске штете и услови за накнаду ове штете ( 36 ). Одредбе члана 780. антиципирају модерне узансе у трговачком промету и подстицајно утичу на развитак тога промета: кад je реч о послу „.. за који има посебних обичаја у кругу луди који се по занату или иначе редовно баве таквом врстом послова (трговци, занатлије итд.) треба се владати по обичајима тога особитога круга, ако нијесу у опреци са „ ... законом или са благонаравлем”. Теднако као што неко право може настати ньеговим фактичким вршењем (одржај) оно се може угасити и невршењем (застара). Застаре лост тражбине као имовинско-правна установа, позната у римском и рецепирана у европском праву, настала je као израз потреба правног промета и гарант сигурности тога промета. За црногорско друштво, изашло из ста гнације и спорог репродуковања, скоро истовјетних, друштвених односа, доношење прописа о застарелости значило je прогресивну и радикалну новину. Имовински законик je у својим основним начелима узаконио застарелост тражбина („Ко право своје запушта нек себе криви ако га изгуби” чл. 1031), одредио која су права подложка застари a која не застаријевају (чл. 625), утврдио опште и посебне рокове застаре (чл. 626 —630), услове за застару (чл. 630 —632), прекид течаја застаре (чл. 632 634). Y одредбама члана 635. унијето je модерно правило да суд о застари одлучује не по службеној дужности већ по приговору туженога („суд ни у какву случају није властан да се сам по себи на застару озбире док то не иште страна којој je стало до тога”). Кућна заједнида као економска јединица отежава и успорава промет, кочница je преласка са колективне на индивидуалну одговорност. Колективна својина и колективна производгьа у њој основица су заједничких права и заједничке одговорности. Појединад се заклања иза одговорности колектива. С обзиром да се неопредијељеним дијелом у кући

(36) Накнаде неимовинске штете настале због ~злога гласа” о нечијем поштењу, поел овима и иметку, иако тековина образовних народа и напредна установа, иревазилазила je прилике у Црној Гори и задржала je више декларативно значење. Није се дало замислити да би неко због увреде или клевете затражио од кривца новчану накнаду.