Анали Правног факултета у Београду

312

АНАДЙ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

не би могао располагати, појединац би био инсолвентан и не би се могао обавезивати. Кућа а не њен члан имала би улогу повјериоца или дужника. Будући je био свјестан ове противуречности између колективног својства куће и потребе све јачег робног новчаног саобраћаја, редактор ОИЗ-а je уредио кућне односе са сполним свијетом тзв. externa на начин који штити трговину, подстиче на диобу задруге и значи њен распад. За дутове појединих кућана, учињене без овласти куће, сем ако су учи њени у неволи, одговара сам кућанин дужник (чл. 196. и 697). Овакви дугови подмириће се од његове особине посебне имовине ако je има а потом од његовог дијела имовине у кући (чл. 703). Одбије ш кућа да одијели тога члана дужника она прима на себе да намири вьегов дуг (чл. 703). Уколико особина и дио задругара не дотекну за намиру дуга суд може одредити да тај недотек намири кућа из сукпног домаћег иметка (чл. 702). Кад би се који од кућана бавио трговином a дамоћин куће то знао и не противно се томе, за његове обавезе, гдеје не би дотакла његова особина и дио у кући, одговара кућа скупном домаћом имовином (чл. 698). Задругари, приликом диобе, узимају на себе сразмјерни дио дуга у договору са повјериоцима; ако таквог договора нема сви ће дијељеници солидарно одговарати за све дутове (чл. 706). Однос према жени je европски, што утиче на њену емандипацију, и јачање њеног пословног субјективитета. За разлику од параг. 920. СГЗ-а који удату жену, у погледу пссловне способности, уподобљава малолетницима, распикућама и „лишении ума” жена je, као имаоник, формално изједначена са мушкарцем (чл 13). Женска челад, једнако као и мушка, стичу пунолество са навршеном 21 годином (чл. 636). Непотпуна еманципација у малолетника који се баве трговином, дјелује за женско као и за мушко (чл. 508. у вези са чл. 650). Жена je слободна, била она удата или неудата (сем ако женидбени уговор другачије не одређује ( ет ), да несметано располаже својом посебном имовином особином (чл. 690). Поболшан je њен положај y старателским пословима. Обичајно право и специјални прописи исклучивали су жену из старателства. Старателство над имовином малол>етника без оца било je установлено и против саме мајке дјетета. Старатељ бива рођак дјетета по очиној лози и његова je дужност да имовину стараника заштити од штете „ ... које би omi (малолетними ПС) из недостатка њихова разума и њихових мајака учинили ... " (з®). Имовински законик je одредио да je мајка удова, по самоме закону, старателица својој малолетној дјеци с тим да се уз њу може поставити пуномоћник старател (чл. 644). Противно својој основној замисли да породицу и наследство уреди посебном законом, Богишић се у ОИЗ-у доста бави старатељством које je дио породичног права и нормира га на модерним основама. Y условнма племенске организације друштва заштита малолетника и лица неспособ-

(37) Женидбени уговор унијети су у ОИЗ из западноевропског законодавства и нијесу имали ослонац у друштвеној стварности. Жена je, по правилу, била искључена из наследства, није имала посебну имовину нити имовину која би имала режим мираза па je њен субјективптет у уговарању са мужем био објективно ограничен. Стога су ови уговори незапажени у пракси.

(38) Наредба Великог суда у Цетињу бр. 60S. од 27. 111 1884 (Зборник судских закона, наредаба ... 11, Цетиње 1912, 135, 136).