Анали Правног факултета у Београду

313

ПРИВИДНЕ ПРОГИБУВЕЧНОСТИ ОДРЕДАБА ОПШТЕГ ИМОВ. ЗАКОН.

них да се о себе страју била je обавеза али и право породице и ширих друштвених трупа (братства, племена). Имовински законик подигао je старатељске односе на степей правом заштићених односа, узаконио старател>ство као организовану установу, уреВену јавноправним прописима. Y основи ових прописа je тежтьа за еманциповањем личности од друштвених колектива, што je њихово основно напредыо обележеје: надстаратељска власт, у договору са нижом родбкном штићеника, поставл>а овоме старатеља и она вршн надзор у вишу управу у старатељским пословима (чл. 647). Старатељ je дужан да управља имовинским пословима штићеника савјесно и брижљиво као сваки уредан домаћин (чл. 646). За све диспозитивне акте послове који прелазе круг послова обичне управе (продаја, давање у закуп) над имовином малољетниковом старатељу треба одобрење надстаратељске власти (чл. 648). Старатељству подлежу малољетници, људи нездрава ума и расипници (чл. 653). Послије Берлинског конгреса, Црна Гора се као равноправии субјекат укдучила у меБународни промет, дошла у додир са културним землама и ступила у интензивне пословне односе са свијетом развијених робно-новчаних односа и слободне инициативе. Односи са елементом иностраности постали су свакодневна појава. Одговарајући насушним потребама да се ти односи уреде меВународним приватним правом Имовннски законик их je, по ријечима ььеговог редактора, уредио на начин и „...у таквоме обиму каква нема у никакву до сада издану граВанском законику...” (“). Норме меВународног приватног права садржане су у чл. 5 —9 и чл. 786 —800. Основно начело којима су ове норме мотивисане јесте реципропитет у имовинским односима домаћих и иностранаца; Црногорсктт закони владају у цијелој црногорској држави и вриједе не само за имовинске послове Црногораца већ и иностранаца (чл. 5); кад би каква држава у имовинским пословима чинила разлику измеВу својих држављана и Црногораца једнака разлика ће се правити и у Црној Гори, држављанима те државе на штету (чл. 9). Изузетак од принципа да црногорски закони вриједе у Црној Гори и за послове иностранаца наметнула je трговина и саобраћај са гшостраним свијетом, па бива да „... црногорски закони уступају иноземнима у самој Црној Гори, као што има кад закони црногбрски и у другим државама мјерилом служе" (чл. 5. и 6). Граница примјене иностраних закона je савремена установа јавног поретка: ови закони неће се примијенити ако су противни јавном реду и сигурности, благонарављу (правила љуцкоће и правичности којих се народна свијест држи) или ако би повлаБивали какву нечовјечну установу (чл. 8, у вези са чл. 785). Основна начела меВусобног приватног права која су у врху Законика ближе су објашњена и конкретизована у одредбама чл. 786—800: тако je у чл. 790. унијето класично правило lex rei sitae влаштина не-

(39) В. Богишић, Метод и систем кодификације Имовинског права у Црној Гори, Београд 1967, 92. Не само СГЗ већ и европски граЬански законици (француски, аустријски, италијански) у погледу мјеста и система међународног приватног права и ыапредне оријентације његових прописа, заостају иза Имовинског законика.