Анали Правног факултета у Београду

359

ПРИЛОЗИ

111. РАЗВОЈ И ABIE О ЛИЧНОМ ПРАВУ НА И ЛЕНТ ИТ ET ( АУТЕНТИЧНОЕ ) Ова идеја je, да потсетим: стварање погрешне представе о лицу, ньено нетачно приказивање ( 65 ), које није увредљиво и не задире у приватну сферу. Мада нису баш тако, него шире или уже опредељивали поље заилите, многи су се бавили нетачним приказивањем лица, a њихови су напори да томе дају правну квалификацију пут којим je сазревала мисао да би требало засновати посебно лично право за такве ситуације. Такав један вредан путоказ налази се још у Ф. Кицингера (F. Kitzingera), у његовој тврдњн да постоји лично право које обезбеђује лицу да буде уважавано онако какво јесте, да се о њему сме изнети само оно што je доживело и учинило, но ништа што није учинило или доживело ( м ). К. Спекер (К. Specker) je опет с правом на животну с.лику (Das Recht auf Lebensbild) смерао да спречи нетачно и уопште недопуштено описивање животног тока, карактера и навика особе ( 67 ), а слично и Виерузовски (Wieruszowski) када шипе о праву које у заштиту узима „целокупност животне судбине човекове” (Das Recht auf Daseinsbild) ( 6S ). На заштиту од нетачног приказивања мисли и X. Нусбаум (Н. Nussbaum) пипгупи о праву на сопствека идентитетска обележја (име- изглед, рукопис и сл..), али то комплексно право штити, по њему, и од неовлашћеяог публикована истшштих чшьеница ( 69 ). „Праву на идентитет” (diritto dll’identità personale), као урођеном личном праву А де Купис (A. de Cupis) be, one - ’, яаменити заштиту лица од нетачног приказивања и замене с неким другим, али и заштиту имена ( 70 ). Из common law праксе и литературе Вејд, Просер (Wade, Prosser) долази, пак, појам „приказивања лица у по грешном светлу пред јавношћу" (putting, placing the plaintiff in false light in public eye), које не мора

(65) Грађанскоправну заштиту свих адресата масовног медија од неистинитих информадија уопште, обрађује Н. Giger: Informationsbetrug, S, 33ff, нарочито S. 48ff. Предмет мог рада, међутим, je заштита искључиво лица на кота се нетачна информација индивидуално односи.

(6«) Р. Kitzinger: Die Berichtigungspflicht der Presse und das Recht aut Berichtigung, Zeitschrift für die gesamte Strafrechtwissenschaft, 27, 1907, S. 883, ucvu: Das Reichsgesetz über die Presse, Tübingen, 1920, S. 67—68.

(67) K. Specker: Die Persönlichkeitsrechte mit besonderer Berücksichtigung des Rechts auf die Ehre im schweizerischem Privatrech, Zürich, 1910, S. 73f, 162 f, 267 f. О праву на животну слику види Я. Hubmann: Persönlichkeitsrecht, S. 231ff, W. Landwehr: Das Recht am eigenen Bild, Zürich, 1955, S. 128 ff, С. Крнета: Цивилноправна заштита приватное живота у европском праву, Годшпњак Правног факултета у Сарајеву, 1970. стр. 61. 65.

(es) Wieruszowski: Der heutige Stand der Lehre vom Persönlichkeitsrecht, Deutsche Richterzeitung, 1927, S. 225 ff.

(69) Я. Nussbaum: Der persönliche Schutz gegen Namensmißbrauch und unbefugte Darstellung, Freiburg, 1932, S. 3ff, 2fff, цит. по Я. Köbl: Das presserechtliche Entgegnungsrecht und seine Verallgemeinerung, Berlin, 1966, S. 110.

(70) A. de Cupis: Il dinitto all'identità personale, I. parte, Il diritto al nome, Milano. 1951, исто; I diritti della personalità, 11. parte, Milano, 1961, p. 3seq.