Анали Правног факултета у Београду

405

ПРЕСТАНАК СТВАРЯИХ СЛУЖБЕНОСТИ НЕВРШЕЊЕМ

мацима. Ако су у питању сталне (континуелне) службености, рок по француском Грађанском законику почиње тећи „даном кад je предузет акт супротан слулсбености” (чл. 707) а по чл. 1139. грчког Грађанског законика „од момента кад су на послужном добру подигнути уређаји који спречавају вршење службености”. По француској судској пракси у континуелних службености које титулар није ни био почео да врттти (тј. није ни поставио уређаје потребне за вршење службености) рок почиње да тече одмах. „Акт противан службености” може бити неки поступай власника послужног добра или неког трећег, а може ce састојати и у стању створеном вишом силом (imp. услед великог водостаја, попусти брана наслоњена на суседову обалу). Y другим законицима у овом погледу постоји празнина јер се регулише само почетак рока код невршења видљивих службености. По Општем имовинском законику за Црну Гору „кад послужје има какав трајни видљиви знак опстанка (као кад су на послужној земљи намјештени жљебови итд.), „тад ce тај престанак вршења броји тек пошто су ти знакови са послужне земље макнути били. Управ тим престанком почиње тећи рок који закон одређује за одржај слободе” (чл. 861. ст. 2). Тако je и по чл. 1381. ст. 3. етиопског Грађанског законика од 1960. године. Овим ништа није речено за службености које су невидл>иве а сталне. 5. По мађарском Грађанском законику (§ 167, ст. 2) невршење се јавл>а као начин престанка службености само ако титулар није био спречен у вршењу службености („мада му je то било могуће”), што je у складу са опгатим правилима о застарелости. По француском праву, међутим, дејства застарелости наступају и ако je невршење последица материјалне немогућности изазване вишом силом (нпр. пресуши извор и тако створено стање продужи се до истека рока за застарелост; службеност je дефинитивно угашена и ако би се после овога вода поново појавила). Y овом случају титулар службености, да би спречио дејства застарелости, мора подићи тужбу (разуме се пре истека рока) и издејствовати судско признанье постојања службености. ( 4 ) 6. Могуће je да се службеност врши али не на начин који одговара службености. Та измена начина вршења најчешће се састоји у томе што се службеност врши у друга време или на другом месту: титулар има право да захвата воду дању а он то чини ноћу; или има право да захвата воду са једног извора а он захвата са другог (који се налази на истом послужном добру), или уместо да захвата воду са извора, захвата je са бунара (који je такође на истом послужном добру), или мења место вршења права прелаза итд. По грчком ГраЬанском законику вршење на начин различит од оног који одговара службености не спречава застарелост (чл. 1140). По чл. 708. француског Грађанског законика „начин вршења службености може застарити као и сама службеност, и на исти начин" (идентичну одредбу има Етиопски грађански законик у чл. 1382). Француски аутори овде праве разлику у зависности од тога да ли je начин вршења битан или споредан, да ли je саставни део саме службености

(4) .G. Ripert J. Boulanger, Traité de droit civil, d’après le Traité de Planiol, tomt 11, Paris, 1957, No 3189.