Анали Правног факултета у Београду

404

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

(чл. 293). Грађански законик МаВарске Народне Републике од 1959. године такоВе чини ово разликовање али га не везује за поделу на позитивне и негативне службености: „Службеност престаје у случају кад лице које има право на службеност не врши своје право у току десет година мада му je то било могуће или je трпело за време од десет година да га у њеном вршењу други спречавају” (§ 167, ст. 2). Немачки ГраЬански законик познаје само либераторну узукапију а не и застарелост, при чему се противљење власника послужног добра мора испољихи у подизању уреВаја на послужном добру који спречавају вршење службености. Застарелост тужбе за уклањања ових ypebaja изазива престанак службености „у мери у којој je постојање уреВаја неспојиво са службеношћч” (§ 1028). 3. Остали законици не праве разликовање на застарелост и либераторну узукапију, што je схватљиво- кад се зна да су иначе општа правила иста: о прекиду, застоју, урачунавању времена; у оба случаја вршење службености од стране једног од сувласника повласног добра довољно je да сачува службеност и у корист осталих сувласника (чл. 709. франдуског ГраБанског законика, чл. 1138. грчког ГраБанског законика). Ако je један од сувласника малолетник и због тога доВе до продужетка рока, то користи и осталим сувласницима. Практични значај разлинована сасвим ишчезава ако су рокови за застарелост и либераторну узукапију исти (у аустријском ГраВанском законнку рокови су различити; тридесет односно четрдесет година за застарелост а три године за либераторну узукапију). Спајање либераторне узукапије и застарелости чини да се невршење јавља као општи начин престанка службености, позитивних и негативних, сталних и испрекиданих, видъивих и невидљивих ( 1 ). Разуме се, невршење службености јесте једно фактичко питање које суд цени у сваком конкретном случају, и у том погледу тешкоће могу бити веће или мање у зависности од врсте службености и од тога да ли je невршење квалификовано противљењем од стране власника послужног добра. 4. Законици садрже правила о томе када у појединих врста службености почиње тећи рок за престанак невршењем (а тиме се у стварн поставл.ају и законске претпоставке о постојању невршења). По чл. 707. француског ГраВанског законика у дисконтинуираних службености рок почиње тећи даном последњег вршења ( 2 ), нпр. у службености пролаза од дана кад je титулар последгьи пут прешао преко послужног добра ( 3 ). Тако je и по чл. 1139. грчког ГраБанског законика. Општи имовински законик за Црну Гору има друго правило: узима се да je ималац права службености престао вршити своје право оног часа кад je била прилика да га врши па га није вршио (чл. 861). За то решење пледирају и неки меБу најугледнијим француским ауторима, који сматрају да je оно посебно оправдано у службености које се врше у дугим временским раз-

(1) Са изузетком законских службености за које се не дутуЈ е накнада. Тако je по Француском праву. О томе: Colin Capitani Morandière, Traité de droit civil, tome 11, Paris, 1959, No 355.

(2) Colin Capitani Morandière, 11, No 355.

(3) L. Josserand, Cours de droit civil positif français, 111, Paris 1933, No 2019.