Анали Правног факултета у Београду

398

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

нас учи не само социологија и политикологија већ и историја и теорија права, ако се служе научним и критичким методима. Међутим, као све друштвене институције и облици друштвене надградње, тако je и право резултат и мисаоних, интелектуалних и других стваралачких особина и напора човека. Иако се оно често јавља, и многи другачије не могу ни да га виде, као форма или спољашњост, оно je у ствари друштвени однос, који je извукао из сплета друштвених односа, идентификовао га и разликовао од других трупа тих односа људски геније односно рад многобројних генерација философа, правних мислилаца, законодаваца и судија. То све чини да je наука која проучава право својствена и аутономна грана друштвених наука и да у љој постоји јасно дефинисан предмет и метод којим се он оплођује. Међутим, правни студиј би био једностран ако би се схватио и организовао једнодимензионално. Ништа у људском друштву није једнодимензионално, ни по одређености ни по манифестацијама. Свођење сазнања о једној појави на саму ту појаву je догматизам и егоцентризам своје врсте и тиме не спада у домен науке. Тражење одговара у једној идеји и своВење истине на један принцип удаљује нас од истине и отвара нас према упрошћавању и лености ума, што je још увек наклоност знатног броја л>уди и то не само међу старијим већ и међу млаВим генерацијама. Студиј je научан и уннверзитетски уколико je подигнут на ниво појмова, закона и принципа који указују на сложеност друштвених појава и на опасност упрошћавања и поједностављења. Правници и у области теорије и у пракси нису имуни од оваквих мишљења и поступака. Из тога се рађају извесни начини мишљења које у пежоративном смислу називамо позитивизам и формализам. Да бисмо младог правника навикли на самом почетку његовог студија да мисли комплексно, да тражи суштину а не форму, да разликује оно што je битно од оног што je споредно, оно што je суштаствено од површног, да разликује опште од појединачног и посебног, два су позната услова. Први je организациони и наставно-педагошки принцип по коме je проучавање права неразлучиво од проучавања анатомије друштва, или политичке економије, од структуре друштва, или социологије, од институционализации е и динамизма друштва, или политичке науке, и најзад, од генезе друштва и свих његових облика, или историје. Полазећи од тога, на нравном Факултету у Београду ви паралелно и допунски, одвојено и комплементарно проучавате све ове дисциплине. То у извесном смислу оптерећује више време и тражи свестране напоре. Али време које je посвећено стицању знања и оспособљавању за активан, професионални, друштвени и лични живот једино није изгублено; а свестрани напори крепе младу интелигенцију и спремају младог студента права да у животу буде носилац дубл>их сазнања и активности које епоха у којој живимо захтева од своје омладине, нарочито од младе интелигенције и стручљака. Аруги услов je теоријског и идеолошког карактера. Он се састоји у теорији која je полазна основа свих дисциплина друштвених наука и у идеологији која треба да прожме свест о праву и свест правника.