Анали Правног факултета у Београду

399

УЛОГА ПРАВА И ПРАВНИКА Y СИСТЕМУ САМОУП. СОЦИЈАЛИЗМА

Ми немамо потребе да изнова стварамо и измишламо ту теорију, нити да je прикривамо и кријумчаримо, као што je био случај са вашим старијим професорима кад су били студенти. Та теорија која спаја сазнања и оспособлава да се мисли са погледом напред и у заједници са прогресивним снагама друштва, вама није страна, иако je можда још недоволно познајете. То je марксистичка друштвена теорија ко je je научни темељ и оријентација наставе, књига и студија, што не значи да je увек и свуда адекватно застушьена и представлена у својој оригиналности и мисаоној оштрини. Идеологија права и правника се инспирише том теоријом и праксом њене примене и представла део, али и специфичан облик опште идеологије водећих и владајућих снага нашег друштва. То je идеологија радничке класе и са ньом удружених делова раднот, односно произвоВачког и активног становништва и њихове авангарде. Ова теорија и ова идеологија, начелно, омогућују и олакшавају да се право схвати, оцени и остварује како у ономе што треба да буде, што одговара његовој специфично-нормативној природи, тако и ономе што оно јесте, што одговара њетовој функцији регулатора друштвених односа, фактора нужных друштвених и моралних равнотежа и улози заштитника индивидуалних и колективних слобода и права, вредности и понашања који чине садржину и особеност друштва које градимо, тј. друштва самоуправног социјализма. II Из света овог што je истакнуто произилазе и неке одредбе о томе шта je право уопште а нарочито у нашем друштву. Не улазећи данас и на овом месту у анализу свих елемената и видова права, што ће бити предмет ваших студија, задоволимо се само још да нагласимо неке за нас и данас карактеристичне одредбе о њему, тачније на неке од општих односно друштвених, политичких, културних, етничких и естетичких функција права. Функдија je права да омогући и обезбеди ј единство положаја и улогу луди тамо где би други интереси, услед њихових разлика и противставлања, изазвали конфликте, привилегије и самоволе. То не значи, да je право акт униформизма и глајхшалтовања друштва, већ акт усклађивања и могућег отклањања сукоба и подела, уз настојање да се поремећени односи који прате сваки живи организам рестаурирају са најмање негативних последица за друштвени систем социализма и његов континуитет. Право je по свои, већ етимолошком значењу, мера једнакости за још увек неједнаке односе међу лудима који су владали у целој истории, а и данас продиру и у друштво које их осуђује. Ову Марксову мисао о праву изражава народна парола о томе да je право „израз правичности или правде". Иако лудско друштво и данас производи митове као ослонац не само своје вере и наде већ и друштвених институција, ова Марксова одредбћ о праву остаје најдубла дефиниција, да употребим