Анали Правног факултета у Београду

434

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

сви они скупа са самоуправним споразумом о удруживању у радну организацију. Ј Самоуправним споразумима о међусобним односима у удруженом раду уређују се најб*итнија пнтања: начин и услове стицања својства радника у удруженом раду, систематизација радних места и услове за рад на њима, руководеђих радних места односно радних места са посебним овлашћењима и одговорностима, односе расподеле, основе и мерила расподеле средстава за личне дохотке, одмора, одсуства, заштите на раду, права и обавезе као и одговорности радника у удруженом раду, права и обавезе у погледу стручног оспособљавања, права на основу минулог рада, коришћење фондова заједничке потрошње, престанка својства радника у удруженом раду, остваривања и заштита права радника у удруженом раду и др. Све ове односе радници ypebyjy непосредно и равноправно путем самоуправних споразума али у сагласности са Уставом, законом и конвенцијама МеВународне организадије рада. Међусобни односи у удруженом раду се, дакле, више не регулишу правилницима као што je то био случај раније за време важења Основног закона о радним односима од 1965. године. Оно што су регулисали правилници, може се рећи сада регулишу самоуправни споразуми, али то и није сасвим добро речено јер су самоуправни споразуми нови, квалитетно другачији, самоуправни аутономни општи акти. Посебно се то види из чињенице да самоуправне споразуме доносе радници непосредно и равноправно већином гласова док су правилнике доносили самоуправни органи, истина уз учешће радника у поступку доношења. Но, као што je истакнуто раније, и тада je постојала могућност и пракса а и било je у духу устава и самоуправних односа да радници учествују у доношењу самоуправних општих аката тј. правилника. Законом о међусобним односима у удруженом раду je предвиВено да се могу доносити правилшщи ради регулисања остваривааа права и обавеза утврђених самоуправним споразумом. Y добро разраВеном систему аутоно.мних самоуправних општих аката, односно самоуправног аутоыомног регулисања, правилници овако одреБенн могу имати значајну улогу. МеЬутим, претпоставка за њихово доношење je врло разрађен и заокружен систем самоуправног аутономног регулисања односа у удруженом раду. То свакако захтева и велике напоре и време и не може се очекивати да ће правилници бита доношени одмах и у великом броју jep je доношење самоуправних споразума приоритетан и замашан задатак а правилници треба них да следе. Треба посебно истаћи да je у погледу самоуправног аутономног регулисања међусобних односа у удруженом раду закон предвидео одреВена права за синдикат (чл. 9. Закона о меВусобним односима радника у удруженом раду). Битно je да су радници и органи управљања дужни узети у разматраньа захтеве синдиката и синдикат обавестити о заузетом ставу. Самоуправни споразуми се могу мењати само на начин и по поступку по коме су закључени. То значи да je за измене самоуправних