Анали Правног факултета у Београду

435

C AMO VII. AYTOHOM. РЕГУЛИСАЊЕ ОДНОСА Y УДРУЖ. Р.4ДУ

споразума потребна сагласносх и вола оних који су заклучили самоуправни споразум непосредно и равноправно. Одлуку о изменама одредби самоуправног споразума могу донети само они и нико друга. V Пошто je самоуправни споразум основни облик самоуправног аутономног регулисаља односа у удруженом раду и основни самоуправни аутономни општи акт поствла се питање правке природе тог акта. Y том погледу постоје различита схватања. Тако нпр. по једном схватању самоуправни споразуми су акта jcoja стварају морално политичке обавезе, по другама уговорне, а по трећима самоуправни споразуми су норматнвни акти ( в ). Може с ву међутим, рећи да се главни спор води између присталгща тања су комбинације једног и другог или у основи њиховој лежи једно од ова два схватања. Уговорно схватање регулиоања самоуправних односа у удруженом раду старијег je датума од питања правке природе самоуправних споразума као облика регулисања односа у удруженом раду. Оно води порекло од граВанског схватања односа у удруженом раду ( 10 ). Сматрало се, найме, да одно си у удруженом раду не могу бити регулисани на принципима административног права, што je тачно, али се погрешно излачио закључак да треба да буду регулисани на принщшима цивилног права, што се не може прихватили као ј едина алтернатива административном регулисању, нити као решење. По другом схватању, самоуправни споразум je писмени споразум-конвенција између радника у организацијама удруженог рада или између интересних заједница којима се уређују питања друштвено-економског односа и других односа у удруженом раду. Y прилог таквог схватања истине се да овде постоји више равноправних учесника чије су воле усмерене једном истом цилу ка доношењу нор ми које ће на одређен начин регулисати односе удруженог рада. Самоуправни споразум се не може, дакле, сврстати у неку врсту грађанскоправног уговора већ je самоуправни споразум конвенција којом се остварују опште правне норме. Споразумевањем се овде стварају ошпти правни акти ( u ). Овакво објашњење самоуправног споразума je прихватљивије од уговорног али можда не и потпуно. Y сваком случају за изградњу и објашњење самоуправних споразума, односно самоуправног аутономног регулисања односа у удруженом

(8а) Исто.

(9) Др Т. Попосић, Самоуправни споразум и друштвени договори у области рада, Загреб, 1971. (Еl2) стр. 7.

(io) Л. Грешковић, Полазне основе правног система у удруженом раду, Загреб, 1972. тезе основних и општих одредаба закона о грађанскоправним односима (грађанског закона) са објаппвењима и напоменама, Београд 1970.

(и) Др А. Балтић, Правна изтрадтьа самоуправних споразума и друштвених договора, ЕИЗ, Загреб 1971. стр. 38.