Анали Правног факултета у Београду

436

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

раду, мора j у се тражити нова решења. Y прилог таквом ставу говори и досадашњи развитак самоуправљања а посебно саАюуправног аутономног регулисања односа у удруженом раду. Taj развитак je дао елементе за превазилажење уобичајених прилаза и представа о праву. Y том смислу се и не може ићи на решење да се уговором обезбеђује једнакост и равноправност а ако није у питању уговор, у сАшслу цивилног права, онда je реч о административноправном односу. Постоји другачије регулисање односа у удруженоА! раду које називамо самоуправним аутоноА!ним регулисањем односа у удруженом раду и ко je je другачије не само од адАшнистративноправних већ и од уговорних норьш у класичнол! смислу. Да je то тако, и да je у питању нетто ново, види се и по томе што je за самоуправно споразумевање, односно за самоуправне споразуме, битно да ли односе регулишу у складу са уставом утврВеним начелима у погледу рада а не то да ли je форма уговорна па чак ни то да ли у доношењу самоуправной споразума учествују сви односно већина радника. Не само по форми већ и по садржини самоуправни споразуАШ морају бити самоуправни. Они ће то бити ако остварују уставна начела у погледу рада, и посебно, у погледу расподеле npexia раду, и то на начин који изражава и остварује интерес радничке класе. Но, то не значи само остваривагье уставних начела у погледу рада, већ и других начела која реализују и изражавају интерес радничке класе. С обзиром на то, самоуправно аутономно регулисање односа у удруженом раду јесте право удружених радника да се путем аутонолшог регулисања односа обезбеди интерес радничке класе. Понекад се могу чути и хшшљења, а може тако и изгледати, као да je довољно ако се у доношењу самоуправних ошптих аката обезбеди учешће свих, односно вейине, и да се тиме обезбеВује самоуправни карактер аката. Јасно je да учешће свих, односно већине, јесте једна од битних коАшоненти усмерене на остваривање уставних начела у погледу рада односно интереса радничке класе, али није довољна. Међутим, ако je та коАшонента и остварена а поменути се интерес и начела не остварују то онда значи да учешће свих није остварило циъ односно да није остварен интерес радничке класе. Радници морају бити свесни тога и од тога ће зависити да ће самоуправне аутономне акте осећати као своје а не као туВе и наметнуте. Ако их осећају као своје тада су то аугономни самоуправни акти односно то je онда саАюуправно аутонолшо регулисање. То je самоуправна аутономија и супротност затворености и аутархији. Битно je, дакле, остваривање интереса радничке класе. Самоуправна аутономија се, дакле, остварује у оквиру принципа да једино рад и резултати рада представл->ају основ друштвеног и матери јалног положаја човека у слободи од експлоатације и процесу укидања отуВења. Таено се види да се удруживање обавезно остварује закључивањем самоуправних споразума. Исто тако се и међусобни односи радника у удруженом раду обавезно регулишу саАюуправннм споразумом. Не само да je организована основне организације удруженог рада право и оба-