Анали Правног факултета у Београду

437

CAMOYIL AYTOHOM. РЕГУЛИСАЊЕ ОДНОСА Y YAPY>K. РАДУ

веза већ je и самоуправно аутономно регулисавье односа у удруженом раду право и обавеза радника. Може се, дакле, рећи да су самоуправни споразуми самоуправни аутономни ошпти акти које учесници доносе већином гласова оствару јући свој интерес у складу са начелом да рад и резултати рада представљају основ друштвеног и материјалног положаја човека и на тај на чин остварују интерес радничке класс. Без обзира на разлнке у ставовима нема самоуправног споразума, односно самоуправног аутономног регулисања односа у удруженом раду, без следећа два елеменга: ] ) остваривање интереса радничке класе и 2) учешћа већине у доношењу самоуправних аутономних аката. То поново истиче чињеницу да одговарајућа форма не обезбеђује нужно самоуправну садржину. Без остваривања интереса радничке класе, у складу са специфичностима дате основне организације удруженог рада, самоуправни споразуми не само да нису самоуправни аутономни општи акти у правом смислу те речи, и по суштини, него нису ни уставни јер су њихова самоуправна садржина и интерес радничке класе претпоставка гьихове уставности. Због тога устав и закони предвиђају и начин и облике контроле уставности и законитости самоуправних аутономних општих аката. Међу тим, то je посебан проблем и овде не може бити расправл>ан. Помињање уставности и законитости овде нма за сврху да оно што je раније означавано као остваривање интереса радничке класе, и основних начела у погледу рада, овде означи као уставност и законитост самоуправних аутономних општих аката као оквир њиховог доношења. Треба посебно имати у виду да се самоуправни друштвени односи регулишу и друштвеним договорима. Y њиховом доношењу учествују: основне организације удруженог рада, њихове асоцијације, интересне заједнице, синдикат и друге друштвенополитичке организације. Учешћем свих ових субјеката се обезбеђује остваривање друштвеног интереса односно усклађивања посебних и друштвених интереса. Аруштвени договор обавезује оне који су га прихватили а друштвенополитичке заједнице могу законом, или другим општим актом, угврдити да je друштвени договор општеобавезан. Нарочито су значајни друштвени договори у области рашоделе. Аруштвени договори су оквири у којима треба да се крећу самоуправни споразуми под одреБенйй условима а увек су део проблематике самоуправног аутономног регулисања односа у удруженом раду. Друштвеним договором се на самоуправан начин обезбеђује оно што се раније обезбеђивало законом или уопште није било регулисано. И ово указује на ново и другачије место закона у нашем самоуправном друштву. Но то не значи да je законодавно регулисање изгубило значај у нашем самоуправном друштву. Треба рећи и то да и ако су закони по начину доношеньа државни прописи и они се, и због начина доношења и по садржини, могу сматрати самоуправним прописима у ширем сми

(12) Нацрт Устава СФРЈ чл. 36 (Устав СФРЈ од 1974, чл. 36.