Анали Правног факултета у Београду

ПРИЛОЗИ ПОВОДОМ ЗАКОНА О СУДОВИМА УДРУЖЕНОГ РАДА

1. Снажно појачање процеса подруштвљења правосуђа представляв најзначајнију новину коју je нови Устав СФРЈ унео у наш правосудии систем. Пеки наговештаји тог процеса били су садржани и у Уставу од 1963, у коме je Бкло речено да, под условима одређеним на основу савезног закона, судасу функцију могу вршити избрани судови и арбитраже. Осим тога, у чл. 74. тог Устава судови нису дефинисани као органи државне власти, него као самостални органи друштвене заједнице. Тиме није речено да они по Уставу из 1963. нису били државни органи, него je само подвучен њихов друштвени карактер С 1 ). Остављамо по страни начело учешћа грађана у вршењу правосуђа, које овој државној функцији даје, од настанка социјалистичке Југославије, једно обележје друштвености. Нова фаза у процесу преношегьа државне правосудие функције на друштво огледа ce у увођењу категорије самоуправних судова који, као носиоци судске функције, стоје упоредо уз редовне судове. У чл. 217. новог Устава прокламован je, y јединственом систему власти, дуализам правосуВа; редовни судови су означени као органи државне власти. Они су, дакле, државни судови. Самоуцравни судови не носе у уставном тексту ближе обележје, али je очевидно да они, као друштвени (недржавни) органи, врше, односно преузимају, једну функцију кроз коју се традиционално изражава држава. Тиме што je у поменутом члану изрично наведено да су редовни судови органи државне власти, управо je наглашено двојство државног и друштвеног у нашем правосуђу. Да и самоуправни судови чине судство у најширем смислу, види се и по томе што- Устав, поред начела ко ja се односе само на редовие судове, садржи и низ принципа који су заједнички за обе правосудие области, па и такве одредбе које се тичу искључиво самоуправних судова. Најзад, подруштвљење пра восудне функције треба видети и у томе што ту функцију врше по Новом Уставу и мировна већа, која су несумњиво друштвени органи, а која нису била носиоци те функције по Уставу из 1963 ( 2 ). Али, ни обухватањем мировних већа нису исцрпљени сви видови самоуправних судова. Данашњи Устав оставља отворену могућност установљавања и других

(1) У чл. 158. тог Устава говори се о појединачним актима судских, управних и других државних органа.

(2) у том уставу речено je да се на основу закона могу оснивати мировна већа и друге установе за расправљање међусобних спорова грађана или организација (чл. 133. ст. 2). Ни те установе нису биле вршиоди судске функције.