Анали Правног факултета у Београду

442

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

облика самоуправних судова (чл. 225). Како се ти судови за одређене врсте спорова могу установити и законом (чл. 223. от. 1) ( 3 ), сасвим je могућно да се једна категорија спорова, ко je данас суде редовни судови, изузме из њихове надлежности и повери новој врсти самоуправних судова која се у ту сврху оснива. Да je овај закључак тачан, види се из чл. 221. у коме je, поред осталог, у надлежност редовних судова ставлено решавање спорова о имовинским и радним односима, ако решавање тих спорова није поверено самоуправним судовима. Приказаним одредбама створен je широк уставни основ за дали процес подруштвљења правосуЬа. 2. Предмет разматрања у овом чланку су судови удруженог рада. Несумњиво je да они меЬу свима самоуправним судовима имају највећи друшхвено-политички значај, већ самим тим што преузимају и неке функције суда опште надлежности, привредног и уставног суда. Устав од 1974. посвећује им читав један члан са два става. Y ст. 2. чл. 226 речено je да се начела о образовању, надлежности и саставу суда удруженог рада, као и поступай пред тим судом, ypebyje савезшш законом. Занимљиво je да je организациона страна редовних судова препуштена републикама, док je за исту материју прописана компетенција федерације, бар у начелу, чиме се још јаче истине друшхвено-политички значај ове врсте самоуправних судова. Поменута начела и поступак прописани су Законом о судовима удруженог рада, од 26 априла 1974 („Сл. л. СФРЈ", бр. 24/1974). Поводом законског регулисања ове материје, може се поставити једно питање: ако je надлежност суда удруженог рада прописана као обавезна, ако су та надлежност, оснивање, састав, седиште, организација тог суда и његов поступак одређени законом и ако се начин избора његових судија одређује истим таквим актом (чл. 230 Устава), шта оправдана да се тај суд сматра самоуправним, дакле не редовним (др жавним) судом? Изгледа да je он самоуправни утолико што одлучује о самоуправним правима и обавезама. Аа ли je оправдано да он улази у исту категоррију у коју спадају и мировна већа и избрани судови који решавају спорове сасвим друге врсте и који се по наведеним елементима од њега битно разликују? 3. Ошпте одредбе наведеног закона садрже неке принципе којима се понавл>ају одредбе Устава и парничног поступка (независност, законитост, јавност итд).Одредба о законитости преузета je из текста чл. 212. Устава: суд на основу устава, закона и самоуправних општих аката. По класичном схватању, законитост значи да суд мора спор решити онако како je за спорни случај изричном или прећутном нормой прописано. Он, дакле, своју одлуку не може заснивати на друштвеном опортунитету или правичности. (Ова друга представлю подлог одлучивања само кад закон на њу изрично упућује). Међутим, сама природа неких спорова у надлежности овог суда налаже такву одлуку која представлю више арбитрирање него суђење. Пример пружа спор о закључењу самоуправно! споразума о удруживању у радну организацију (чл. 34. ст. 1. тач. 2). Отуда

(з) Реч ~законом", без ближег означења, упућује на зак.ъучак да би то ыогао бита не само републички или покрајински него и савезни закон.