Анали Правног факултета у Београду

445

ПРИЛОЗИ

његовог избора и трајање његовог мандата, спада у онај релативно мали број пихања која су оставлена за републички закон. 7. Како се судовање у споровима о самоуправним правима и обавезама окончава у републици или покрајини, то се, за судове удруженог рада, као и за редовне, појављује проблем уједначавања праксе у примени савезних закона. Солуција која je прописана за судове удруженог рада инспирисана je солуцијом ко ja je нађена за редовне судове. Ипак, постоје и разлике. Прво, врховни судови заузимају, преко својих делегата начелне ставове (чл. 371 Устава СФРЈ). За највише судове удруженог рада прописано je само да „преко делегата” разматрају питања од значаја за уједначавање судске праксе (чл. 17). Друга, поступай по коме врховни судови долазе до начелних ставова уреВен je исцрпно Законом о Савезном суду (чл. 33—37). Највнши судови удруженог рада разматрају поменута питана на начин утврђен меВусобним договором ( 4 ). Заједничко je, међутим, и једшш и другим судовима овде то да ставови које су делегаты заузели немају за те судове снагу правке норме. 8. За стварну надлежност прописан je принцип, постављен већ самим Уставом да се пред суд удруженог рада може изнети само онај спор за који je то изрично законом одређено (чл. 18. ст. 1). Тиме je сведена на најмању меру могућност двоумл>ена суда о стварној надлежности. Треба одати признање редакторима законског текста за напор који су уложили да у 33 тачке обухвате што већи број спорова који су у време ступања Закона на снагу спадали по својој природи у надлежност суда удруженог рада (чл. 18. ст. 2.). Тешко да je у том набрајању нешто испуштено. Уређење стварне надлежности, дакле, знатно олакшава посао суда и отклања опасност сукоба надлежности. О законитости акта скупштине друштвено-политичке заједнице, којим се одреВује привремена мера према организацији удруженог рада због нарушавања самоуправних односа, због повреде других друштвених интереса или због неизвршавања законских обавеза, решава у првом и последнем степену највипш суд удруженог рада у републици или покрајини (чл. 18. ст. 3). Принцип двостепености суВена, садржан у чл. 215. Устава, није повреВен. Jep, тај принцип није зајемчен у поступку пред самоуправним судовима. Устав каже да се законом, односно актом о установљењу самоуправног суда, одреВује кад je и под којим условима допуштено нравно средство против његове одлуке (чл. 233. ст. 2). Одступање од двостепености овде je наложено погребом да о законитости привремене мере буде што пре одлучено. 9. Посебан осврт заслужује одредба чл. 19, по којој je суд удруженог рада надлежан и за решење спора о стицању и престанку својства радника у удруженом раду, као и за решавање спорова о другим самоуправним правима и обавезама радника из меВусобних односа у организацијама удруженог рада и у другим друштвеним правним лидима. Зна-

(4) Занимљиво je да се за другостепепи суд удруженог рада, у овој и у неким другим одредбама, употребљава термин „највиши”. (Види и чл. 15. ст. 1). То што je тај суд један за целу републику или аутономну покрајину, не оправдана употребу суперлатива за означење његовог ранга.