Анали Правног факултета у Београду

628

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

основних предуслова за добро функдионисање целог скупштинског система Али, да ©и таква социјалистичка и самоуправна демократа] а представљала један чврст систем власти радничке класе и свих радних људи она се мора ослањати на способну, чврсту и одговорну државну управу”. ( 4 ) Према томе није супротно концепцији самоуправног друштва ако се за одређене односе од општег интереса за читаву друштвену заједницу као и за евентуалне конфликте сигуације које могу настати у сваком друштву, држави и њеној управи преко одреВених скупштинских органа утврђују одреВеые политике, политачко мзвршне и управне функције ради обезбеђења самоуправних социјалистичких односа. Није ми намера да овде истичем неке посебне задатке и функције јавне управе у једној социјалистичкој земљи јер и у социјалистичком друштву јавна управа као и у капиталистичком друштву, штата одреВени друштвено-политички систем, обезбеВује одре Вене услове да би се могле задовољити одре Вене људске потребе и обезбедила права које граБанима пружа социјалистички друштвено-политички систем. 11. Овде бих хтео скренути пажтьу на једну веома актуелну тенденцију у преображају управе која je све више предмет расправљања посебно у Француској. Наиме, у низу реформи које се предлажу за управу доста je раширена тенденција за увоВењем проспективне управе. ПосебШ управу''залаже проф. ’С. Sfez који у надахггуто писано] и аргументовано образложеној својој монографији о проспективно] управи указује и на многа радикалнаЈтешења за преобража] управе. ( 5 ) Пре свега истине разлику измеБу „прогнозирагьа” и „проспективе” ]ер по овом схватању проспектнва тежп преображају а не прогнознрању путем посматрања друштвеннх токова. ( 6 ) По овом схватању проспективна управа би у ствари била управа која не би могла бита класична управа подреБена представничким и политачко-извршннм органима, већ би проспективна управа морала бити некаква управа врхунскнх ексиерата који би образовали високи стручни орган са великим овлашћењпма за преобража] друштва па самим там бй и тьёгова улога стварно била више политачког карактера, ]ер би на основу- развоја науке и еконсмских и друштвенпх услова дава<\а правац и оквире развоја преображаја друштва. По овом гледишту проспективна управа води аутономном преображају тттраве како би она што боље одговори\а потребама друштва, па je стога проспективна управа неспојива са системой подреВене управе, ]ер би проспекигвна управа ради преооражаја друштва морала рукоиВлитп читавим системой делатности мреже управних и политичко-извршних органа у земли. ( 7 ), Такво гледтппте које проспективно] управи да]е_улогу неког врхунског стручног органа изнад друштва било ког друштвено-шлитйчког сипред собой има у"виду будући преобража] друштва, очиглед-

(4) Е. Кардељ, Основни узроци и правци уставннх промена, „Комунист”, Београл* 1973, стр. 99—100.

С 5 ) L. Sfez, L’administration prospective. A. Colin, Paris, 1970. (e) L. Sfez, op. cit. str. 267.

(7) L. Sfez, str. 217—220.