Анали Правног факултета у Београду

647

ГЛОСЕ Y 3 JE ДНУ СТУДИЈУ О ОСМАНСКОМ КРИВИЧНОМ ПРАВУ

ограничавале и забрањивале им наметање незаконитих глоба и других терета. Постелена дегенерација тимарске организације и престанак периодичних полиса становништва водили су занемаривању провинцијских кануннама, које су, по правилу, регулирале и феудалне и кривичне односе. То je била посљедица слабл>ења централне власти која je све теже налазила снаге да обузда своје службенике чија je корупција сразмјерно томе расла. Један од најзначајнијих узрока опадања значаја кануна лежао je, меБутим, у самим њиховим нормама. Усљед приличие статичности османских институција, износ глоба одреЬен у акчама остао je стољећима неизмијењен упркос огромне девалвације турског новца. Тако je, на примјер, кануннама из 1716 —17. предвиђала исхе глобе као и закон Мехмеда II из средине 15. столзећа, мада je у току та два и по вијека акча веома изгубила врнједност (у вријеме Мехмеда II један златник вриједио je 40—45 акчи, а почетком 18. стољећа преко 300). Одатле није чудно, да они који je требало да наплаћују глобе нису имали ншсакве жеље да се држе слова кануна. Опадање кануна није изгледа самим тим водило јачању шеријата у кривичном праву. Y једној kasidi (поучној пјесми) из прве половине 17. стољећа пјесник Увејси (славни Вејси?) упућује пријекор становницима Истанбула, да „не слиједе ни божанско право, нити ce покоравају канунима” ( u ). Несумњиво да Хејдова књита, иако дјелимично недовршена, представља досад најобухватнију студију османског кривичног права и правосуБа. Значај и научна вриједност ове студије огледају ce можда најбоље y чињеници што њено читање намеће више питања чиме се отвара простор за даља кстраживања. Овдје ce издвајају само два-три таква питања која изгледају најзначајнија. Прво je, колико je Хејд у праву у својој основној поставци када законодавство османских султана супротставља шеријату. Према шеријату сва кривична дјела дијеле се у три трупе: (1) Кривична дјела за ко ja су гачно одре Вене казне (hadd). Ту се убрајају блуд, клевета, употреба алкохолних пића, краВа и разбојништво. Сматра се да су ова дјела непосредно уперена против вјере и јавног морала, па се у том смислу гоне по службеној дужности и строго кажњавају. (2) Дјела за која je предвиВена одмазда (kisas) или плаћање умира (diyet). Овдје спадају сва дјела против живота и тијела, а гоне се на захтјев оштећене стране. (3) Кривична дјела за ко ja je предвиВена само врста казне, батињање (tazir) или новчана казна (cerime) ( 12 ). Док су у шеријатском праву кривична дјела из прве двије трупе набројана и јасно одре Вена, дотле таква дјела ко ja спадају у трећу трупу нису унапријед предвиВена него су само примјерице наведена (увреда, лажно свједочење, лихва, превара, лажно мјерење, бјежање из војске, коцкање, покушај убиства, повреда стана итд.). Пра

(н) Y овом осврту истакнути cv само најзначајнији Хејдови закључци, док сама књига садржи низ занимљивих података и објашњења о османском правосуђу.

(12) Ближе о томе, Л. Сућеска, Неке особености кривичиог права у југословенским земљама за вријеме Ту рака, 244—245; уп. и М. Беговић, Грагиви наше ? средььсвекоепог права у турским законским споменицима, 4—5.