Анали Правног факултета у Београду

650

АНАЛИ ПРАЕНОГ ФАКУЛТЕТА

њајући се на шеријат, ни османско државно кривично право у принципу није правило класну, па ни вј сроку разлику у кажњавању деликвената. Досад je једино одредба Сулејманове кануннаме о крађи коју изврпш припадник спахијског сталежа, забилежена у нашој науци као примјер издвајања деликвента по класној основи. Ова одредба одређује, да се крадлзивац из спахијског реда, који заслужује казну, затвори и да се о томе извијести Висока Порта ( 21 )- Вјероватно да и ова одредба проистиче из бриге централне власти да се заштити интегритет припадника војноспахијске организације. Међу наприједнаведеним узроцима опадања значаја кануна, Хејд посебно истиче пораст политичког знача ja кади ja и друге улеме у 17. и 18. стољећу, који наводно нису прихватили државно кривично право сматрајући да je супротно шеријату. Мора се рећи, да се у досадашњим истраживањима тешко може найи потврда за једну овакву тврдгьу. Не може се, додуше, поређи, да од 17. стољећа у процесу кризе османског економског и политичког система није било доста припадника из реда улеме (посебно кадија и муфтија) ксји су се обогатили и издигли, користећи се успостављањем чифлучких односа. Мейутим, упоредо са њиховим личним богаћењем сразмјерно се смањивао значај и утицај институција које су заступали, а у првом реду, опадао je ауторитет суда. Скоро цјелокупно судство постаје корумпирано и губи своју ранију улогу у османској држави. Кадије који су у ранијим стољећима представљали главки ослонац централке власти и практично спречавали злоупотребе војноадминистративних органа и спахија на датом подручју, сада постелено падају под утицај локалних моћника (ajana). Умјесто органа централне власти, кадија често у пракси постаје бранилац и извршилац ајанских интереса. Централна власт стално слаби, али у цијелости гледано, бар у европским провинцијама Царства, нису кадије и друга улема они који стичу политичку моћ, него су то појединци из војничког сталежа, који временом стварају посебан ајански ред. Могла би се поставити теза, да су поред осталог, узроци опадања и простог непримјењивања кануна социјално-економске природе. Са почецима чифлучења, у привредну структуру Османског Царства продиру, мада веома споро, приватно-капита.листички односн. Y тим новим односима тешко су примјењиви кануни настали у условима класичне тимарске организације. Стварни земљишни односи не одговарају више стану уписаном у дефтере, па се кануни, иако су формално у пуној важности, тешко могу у пракси примјењивати. Тек када je у процесу чифлучења потпуно разорен тимарски систем, централна османска власт предузима мјере да своју државну и привредну срганизацију усклади са новим прнватновласничким односима. Са почетном танзимата (реформи) у Османском Царству 1839. године снажно оживљава законодавна дјелатност султана, али сада у новом претежно буржоском духу.

Др

Мустафа Имамовић

(21) X. Хадџибегић, Кануннама султана Сулејмана Законодавца из првих година његове вЈХадавине, 311; уп., А. Сућеска, Ајани, 40.