Анали Правног факултета у Београду

539

ТРИДЕСЕТ ГОДИНА ПОСЛЕ ГАЛТЕ

вова. Једна од нај знача ј ни ј их конференција у току другог светског рата завршена je објављивањем једног штурог коминикеа и ыеколико реченица из тајног протокола. За конференциЈу на Јалти није био унапред предвиВен ни дневни ред. Неколико месеци пре копференције, дипломатским каналима измењена су мишљења по одреВеним питагьима и разматрана поједина питана унутар сваке од земаља. Отуда, непосредно пре састанка на Талти састао се Черчил и Рузвелт на Малти од 30. јануара до 2. фебруара 1945, како би ускладили амернчко-британско становиште о проблемима за које се претпостављало да могу бити предмет дискусије на Јалти. Сазнавши за овај састанак, Сталин je, у свом сталинском стилу, упутио депешу Рузвелту и Черчилу: „Рекао сам на Јалти а не на Малти". Интересантно je напоменути да су се у раној фази рата Сједињене Америчке Државе налазиле у улози арбитра измеВу СССР и Велике Британије по питању будућности Европе, јер су се у појединим питањима испољила велика размимоилажења измеВу ове две земле. Са друге стране, измеВу САД и Велике Британије постојала су размимоилажења по питању будућности колонија, а подударност, до извесног степена, по тим питањима измеВу САД и СССР. Тој проблематици САД су прилазиле ca становишта једне високе индустријализоване земле и потребе либерализације светске трговине, односнс економске политике у целини. При крају рата, односно већ од 1943, САД ce ставла на страну Велике Британије и идентификује своје интересе са интересима Велике Британије. Ту леже корени будуће блоковске политике. Конференција на Јалти пада у оном временском периоду када су Савезничке снаге бележиле значајне успехе на свим фронтовима. Рат je већ био пренет дубоко на немачку територију. Преостало je само да се изврше припреме за коначнн обрачун са хитлеровском Немачком. Отуда, напоредо са састанцима Рузвелта, Черчила и Сталина, војни стручњаци трију савезничких држава одржавали су на Талти свакодневне састанке током деле конференције. Без посебних тешкоћа усвојене су потребне одлуке; на конференции je остварено потпуно војно јединство у погледу деловања Савезничких ар.мија на свим европским ратиштима и тиме знатно убрзана безусловна капитулација Немачке. ..Пацистичка Немачка je осу Вена на пропаст”, констатује се у изјави о резултатима конференције. „Немачки народ ће једино цену свог пораза по себе скупле платити ако покуша да продужи са једним безнадежним отпором.” ( 5 ) Постигнута je потпуна сагласност и о заједничкој политици и плановима за извршеше одредаба о безусловној капитулацији. Но овом плану, који je веома прецизно извршен, Немачка je поделена у три окупационе зоне, с тим да се и Француска позове да, ако то буде сама желела, преузме, такоВе, једну окупациону зону. Овим планом формирана je јединствена администрација и контрола помоћу једне Централке коитролне комисије саставл>ене од врховних војних заповедника трију сила са седиштем у Берлину.

(5) Уједињене Нације, Збирка докумената 1941—1945, стр. 46—47, Архив за правые и друштвене науке, Београд, 1947.