Анали Правног факултета у Београду

540

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Постигнута je сагласност и у погледу заједничке акције на Далеком истоку против Јапана. СССР je прнхватио да уђе у рат против Јапана, са којим je, иначе, био везап Пактом о ненападању, у року од два или три месеца после капитулације Немачке, али уз цену значајних територијалних уступака на Далеком истоку и коришћења трговачких лука и железница. Сталин je, са своје стране, преузео обавезу да са Национашом владом Кине, тј. са Чанг-Кај-Шеком заклучи Пакт о пријатељству и савезу, како 0и својим оружаним снагама пружио помой Кини у циљу ослобођења Кине од јапанског јарма. САД су биле дубоко забринуте г.итуяттјом на Далеком истоку. Коначна израда атомске бомбе, односно могућност њене употребе, у том тренутку, није била извесна. Према проценама војних стручњака за коначну победу над Јапаном било би join потребно око милион војника. Отуда je и схатљиво прихватање свих совјетских услова и захтева у односу на рат на Падифику. Велики ратни савез који je брижљиво и херојски спровео у дело и последње Јалтске одлуке није надживео своју победу. Немачка je капитулирала 9. маја 1945. године, а тачно три месеца после тога, придржавајући се стриктно Јалте, Сталин je 9. августа објавио рат Јапану. Треба додати да je четири дана пре тога бачена бомба на Хирошиму, а 10. августа на Нагасаки, који je био буквално сравнен са землом. Јапанска влада прихватила je услове капитулације које су поставили Савезшщи и 14. августа други светски рат био je завршен. МеВутим, то je нстовремено дан када дојучерашњи Савезници, који су себе називали „Новим снагама”, ~Слободним светом” и борили се за .дтрогресивне цилеве, мада недоволно недефинисане, улазе у фазу оштре конфронтације ко ja ће касније прерасти у хладни рат. Сграховања политичара о сукоблавајућим интересима Савезника „чим пушке престану да пуцају” овога пута су се обистинила. Јалтски састанак предстатвла покушај да се први озбилни неспоразуми између Савезника реше усвајањем компромисиих решења и успостави светски систем у којем би ратна коалиција Великих сила формирана 1. јануара 1942. имала предоминантну улогу и у послератном свету, ■fiòco je дошло да je, уместо универзалистичког концепта међународне заj единице, у коме би национална безбедност свих држава, великих и малих, била гарантована од стране међународне организације помоћу демократске процедуре, на Јалти озакоњена хијерархијска структура међународне заједнице која je била обележје XIX века. Великим силама обезбеВен je повлашћенн положа] у Савету безбедности путем стадности чланова у овом најважнијем органу Уједињених нашу а, а посебно системой гласан>а и права употребе вета. Y припремној фази стварања светске организације, на Конференцији у Москви 1943, у А а мбартон-Оксу 1944, па и Јалти, пшило се од уверена да само Велике силе поседују снагу да спрече агресију, да je јединственом акцијом Трнју великих сила извојеван рат, па, отуда, да то јединство акције инкорпорисано у светски систем колективне безбедности, може jeдино обезбедити мир. На тим позицијама учесиици конференције на Тшлти били су јединствени. Јалта je била проткана у целини идејама долшна-