Анали Правног факултета у Београду

656

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

2. новембра 1915, да истрају у својој дотадашњој политики тј. да српска војска не капитулира већ да продужи отпор до краја, те да Србија без резерве и безусловно остане до краја уз дотадашње своје савезнике. Пошто je потом за време слома и током евакуације, остала такорећи без нгде ичега, Србија je, у материјално-финансијском погледу, пала сасвим на терет својих савезника, у чије име je Франдуска, у споразуму с Енглеском, преузела главку бригу око њеног снабдевања. Разуме се да je та околност морала изазвати одређено незадовољство и извесно нерасположение великих савезника према Србији, а, с друге стране, појачану политичку и војничку зависност Србије од великих савезничких сила, а у првом реду од Француске. Председник српске владе Пашић оценио je, генерално, за време повлачења, у Скадру, да су у то време савезници били „рђаво расположени” према Србији ( 10 ). МеВутим, та уопштена Папшћева оцена није важила у подједнакој мери за све савезнике. Hajrope се у то време била понела према Србији Италија, рђаво расположена према српској влади од раније због њених (Србијиних) претензија на северну Албанију као и због тзв. „великог" тј. југословенског ратног програма који je српска влада јавно изнела 1914. године. Влада у Риму, a join Бите њени војни и административни функднонери у Албанијн, поступали су лоше, нехумано према српској војсци и избеглом српском становништву, чинећн им различите сметње и пакости, и повећавајући тиме њихове, и онако огромне, тешкоће и патње. Тако, на пример: Италијани нису хтели да прихвате молбу Србије да, као савезници, узму активно учешће у борби против наступања Бутара у Албанију; они су забранили српској војсци у њеном повлачењу кроз Албанију да прелази реку Шкумбу наводно да би се избегли сукоби с италнјанским деловима; оклевали су и одуговлачили с дотурањем савезничких контингената хране и других потреба из Бриндизија српској војсци и избеглицама у Албанији; саботирали, отезали њихово евакуисање из Албаније, итд. ( u ). Покушаји осталих савезника да у том питању делују позитивно на Италију, имали су само делимичног успеха. Руски министар Сазонов (С. А- Сазонов) наређивао je (4. I 1916) руском амбасадору у Риму да утиче на нталијанског министра иностраних дела Сонина (S. Sonnino) „да промени ову недопустиву и ничим оправдану антисрпску политику”, као и своје држање које je за ссуду, jep уперено „према нашем заједничком савезнику који je свима нама, и Италији такође, учинио у току рата велике услуге, одвлачећи на себе знатне снаге непријатељске војске” ( ;2 ). „Стекли смо уверење писао je Н. Папшћ (20. I 1961) регенту Александру да Кталија омета пренос [српске војске из Албаније] и тако ради, као да жели да наша војска сасвим пропадне у Албанији како би се на тај начтш ослободила једног свог уображеног непријатеља у Јадранском iMopy” ( 1S ). Што се тиче Француске, она je уто време у сваком погледу војном, економском, политичном, била најблагонаклонија Србији и објек-

(10) Архив Србије, Загшснщи са селище Министарског савета Србије 1915—1918, LXXXVII записник, 24. XI 1915.

(11) MO, IX 595 , 637 , 644, 776 , 731; X 12, 144. (12) MO, IX 735-736; Време 12. И 1926.

(13) ДАСИП, МИД, ПО, 1916, ф: 11, д. VI.