Анали Правног факултета у Београду

657

МЁБУНАРОДНИ ПОЛОЖА! СРБИЈВ Y 1916. ГОДИНЙ

тивно joj je највнше помагала. Настављајући предратно интересовање своје и својих кашггалистичких кругова за Србију, франдуска влада je одиграла одлучујућу улогу y спасавању српске војске после слома, тј. у доношењу, и у спровођењу, одлука да ce српска војска из Албаније пребаци на Крф а потом с Крфа на солунски фронт; она je још у децембру 1915. послала српској војсци изасланство с ген. Пиароном де Мондезиром (Piarron de Mondesir) на челу, с главним задатком да испита могућности реорганизовања српске војске ради пене даље употребе; она je, исто тако, прихватила неколико (око пет) хиљада српских избеглица из Албаније, међу гьима и један део избегле омладине која се за време рата школовала у француским школама и заводима; она je, као што je већ поменуто, заједно с Енглеском, преузела главну бригу око матер ијалног снабдевања српске војске. Бто би, разуме се, врло наивно тражити у тим корацима француске владе само изразе њене изузетне хуманости, или изразе неких ньених сентименталних осећања према јуначком а пострадалом, делом и кривицом великих сила, српском народу; таква осећања могла су постојати, и постојала су, у једном делу француског народа, док je француска влада поступала у основи вазда рационално и не мењајући при том ништа битно у свом државьу и у својим односима велике силе према малом рођаку, запалом у беду, али који, потенцијално, ипак може бити и њој и осталим савезнидима од извесне користи (као што je једном већ био). Тако je, на пример: командант свих француских армија ген. Жофр (Ј. Ј. С. Joffre) пожурио те истог оног дана кад je преполовљена српска во ј ска из Албаније била пребачена на Крф (21. II 1916) затражио да се један одред здравих и најбољих српских војника пошал>е на солунски фронт како би непријатељ видео да се спрема офанзива и с тог фронта, и да je српска војска способна за акције. (Овај преурањени план ген. Жофра с изнемоглим, оголелим и оболелим српским војницима Пашић je ипак успео да одложи). Руски амбасадор у Паризу Извол>ски (А. П. Извольский) сведочи да су српске молбе и захтеви и чести Пашићеви телеграми у то време изазнвали у француске владе „осећање увређености и чак љутње, раздражености”, те да се у Паризу очекивало од Срба „да показују више поверења о можда и више захвалности према Француској”. ( 14 ) Неки франдуски политички и војни функционери у најтежој ситуацији по српску војску настојали су да join више појачају и онако велику подреЬеност и потпуно зависай положај српске владе и српске врховне команде, оптужујући српске функционере за нетрпеливост и надменост (а прећуткујући при том свој део одговорности за слом Србије). Тако je француски пуковник Фурније (Pierre Victor Fournier), који je још од јесени 1912. стално био војни аташе Француске у Србији, предлагао (децембра 1915) француском Мннистарству рата реорганизацију српске Врховне команде „чија су тврдио je и оптуживао ■— неспособност и тврдоглавост у одбијању свих савета компетентних страних офицнра, били стварни узрок

(14) MO, X 113, 324—325. И Жофр се жалио Веснићу на ~претеране српске представке, при којима се не води довољно рачуна ни о општој ситуацији ни о општим тешкоћама" ДАСИП, МИД, ПО, 1916, ф. X, д. 111