Анали Правног факултета у Београду

658

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

слома”; ои je истовремено сугерисао својим претпостављеним да се неод ложно с француским официрима узме у руке српска врховна команда и управе главних служби ( 13 ). Енглеска je била против отварања солунског фронта, који je, међутим, за Србију био од животне важности, jep je Србима пружао могућности и отварао перспективе за повраћај у своју земљу. Y време слома Србије Енглеска није била за даљу акцију на Балкану, а и после образована солунског фронта, у току 1916, она се двоумила, ньена команда je маја 1916. дошла чак у оштар сукоб с француском командом око улоге савезничке солунске војске ( 16 ). Енглези су били резервисани и колебљиви у односу према солунском фронту и у каснијим ратним годинама, али вазда склони да га драстично редуцирају или задрже евентуално само као базу диверзије ( 17 ). Русију je српска влада у 1916. години осећала као свог ефективног савезника мавье него друге, западне силе чланице Антанте. После војничког слома Србије подршка из Русије сводила се, углавном, на моралпу подршку Србима, посебно у њнховом спору с Бугарском, и на дипломатске интервенције руског дара и руске владе у западних савезника у корист Србије тј. у прилог њених захтева и жеља (посебно приликом пребацивања српских трупа из Алб'аније на Крф и на Халкидичко полуэстрво). Y разговору с Пашићем у Петрограду 4. маја 1916. руски дар се према Пашићевом извештају српској влади „у мишљењу о најкрупнијим питањима ко ja сто je у вези с нашом нациОналном будућношћу ни je разликовао ни у чему од нашег мишљења” ( 18 ). 11l Y таквој по њу, уопште узев, неповољној ситуацији, српска влада с Пашићем на челу, покушала je током 1916. да се некако активније укл>учи, удене у међународне (међусавезничке) дипломатске односе, да се, колико je то могуће, поново афирмише као чинилац меБународног живота, да поврати ону, макар и само релативну и ограничену, самосталност у односу на савезнике коју je до слома имала. V том циљу Пашић je, заједно с регентом, предузео, убрзо по свом доласку на Крф, путовања у савезничке земље: у марту и априлу 1916. регент и Пашић посетиш су Рим, Париз, Лондон, a Пашић je потом (22 априла) câM из Лондона преко Шведске отпутовао за Русију, из које се вратио на Крф тек 24. јула 1916. Сврха тих путовања била je, најпре, да се обнове савезничке и пријатељске везе с чланицама Антанте, да се обезбеди и учврсти њихова материјална, војна и политичка помоћ и подршка

(15) Код М. Ж. Жiiван о в и ћ, О евакуацији српске војске из Албаније и tbeuoj реорганизацији на Крфу, 1915 — 1916, према француским документима, Истсријски часопис, XIV— XV/1963— 1965. 252.

(16) М. Алимпић, Солу иски фронт. Београд 1967, 85.

(i") Вид. Д. Јанковић, Југословенско питање и Крфска декларацпја 1917. го днне, Београд 1967, 34 сс, 317 сс).

(18) ДАСИП, МИД. ПО, 1916, ф. XIV, д. IV.