Анали Правног факултета у Београду

664

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Наиме, на основу исхраживања билатералних и мултилатералних међународних уговора о правној помоћи може се констатовати да су већ у времену своје појаве, односно у другој половики деветнаестог века, редовно садржали и одредбе о добијању доказа у иностранству путем замолшща и да je употребом термина „граБанска и трговачка материја” и,ш „грађанска и трговачке ствари” означавано поље њихове примене. При томе, требало би исто тако констатовати да се у тим меВународним уговорима не помшье ни термин „меБународна приватна материја”, ни „меБународне приватне ствари”, иако je ноторно да су тада већ увелико постојали С). Од тог времена, па до данас, протекло je вгппе од једног века, а join увек меВународни уговори ове врсте, па чак и најновији, садрже одредбе у којима je назначено да се добијање доказа у иностранству за сврхе овог уговора може тражити замолницом државе-уговорнице када je у питању „граБанска и трговачка материја”. За тачност овог тврБења довољно je подсетити се да и најновија Хашка конвепција (донеха 1968. године), која искључиво регулшпе добијање доказа у иностранству измеБу држава уговорница-чланица Хашке конференције за меВународно приватно право, носи назив ,Донвенција о добијању доказа у иностранству у грађанској и трговачкој материји” и да исто тако „Копвенција о граБанском поступку” у свим својим редакцијама (од 1954, 1905 и 1896. године) говори о замолницама за извоБење доказа у иностранству у „граВанским и трговачким стварима” ( 2 ). Перед ових мултилатералних Хашких конвенција, у прилог овог тврВења може се навести и читав низ билатералних меВународних уговора заклучепих у нашем времену, у којима се било у самом наслову, било у основним одредбама назначује да се односе на правку помоћ (укључујући и добијање доказа у иностранству) у „граВанским и трговачким стварима” или другим материјама (кривичним, породичним, итд.), од којнх ни једна пије међународна приватна ( 3 ).

(i) Види: члан 5. Хашке конвендије о граЬанском поступку од 14. XI 1896. године (»Documents relatifs à la Quatrième conférence de ia Haye«, La Haye, 1904. годпне); члап 8. Хашке конзенције о грађанском поступку од 17. VII 1905. годике (превод текста Конвенције објаврен у „Текстовима из међународног приватног права са објашњењима”, од М. Јсздпћа и Б. Ннколајевића, 1951. године, с. 140 и сл.; члан 21. Конвенције између Француске и Швајцарске од 15. VI 1869. године (види: A. Rillet, »Traité pratique de droit international privé«, Paris—Grenoble, t. 11. p. 505), итд.

(2) Текст Конвенције о добијању доказа у иностранству у грађапској и трговачкој материји објављен je y »Actes et Documents«, Conférence de La Haye, La Haye, 1970. g. t. IV p. 191 и сл. Види члан 8. Конвенцнје о грађанском поступку од 1. IH 1954. године (превод текста ове Конвенције објављен je у „Збирци прогшса и судских одлука .меЬународиог приватног права”, од М. Пака, 1971, с. 215 и сл.

(з) у овом смислу могу’ се навести примера ради н следеће конвенцнје које je Jvroславија закључнла ca другим државама: Конвенција о узајамној правној помоћн у грађанскнм и управннм стварима, закључепа 3. XII 1960. године са Италијом: Уговор о правној помоћи у граЬанским, породившим л крпвичннм стварима, заключен 24. Il 1962. годике са СССР-ом; Уговор о нравном саобраћају у граЬанским и кривичним стварима, закључен 6. XII 1960. године ca HP По.ьском и друге (Текстови ових конвенцнја и уговора објавл,енн су у збирци „МеЬународна нравна помоћ", од П. Протнћа, М. ВражалнКа, А. Борђевића и С. Тодоровийа, Београд. 1967.