Анали Правног факултета у Београду

666

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

терију ( 4 ). Тада je овај предлог одбијен и тим поводом I Комисија на истом заседању у свом реферату дала je објашњење употребе термина „граВанска и трговачка материја” у том смислу, што je истакла и прецизирала, да се одредбе о добијању доказа у иностранству садржане у Конвенцији примењују „кадгод су у питању приватни интереси, без обзира каква je природа суда који о њима расправља” ( 5 ). То значи, да се према схватању Комисије, ове одредбе примењују кад год се добијање доказа у иностранству односи на спорове од приватног интереса, без обзира да ли о њима расправља граВански или трговачки или административни суд државе-уговорнице. Како je приватни интерес био у том времену оно мерило према којем се одређивало, барем у делу западне доктрине који прихвата Улпијанову дефиницију о приватном и јавном праву, да ли je једна материја приватна или не, то би из наведеног произилазило да je термин „грађанска и трговачка материја” за сврху ове Конвенције употреблен као синоним за приватну материју и обухвата и означава оно исто што и ова последгьа. Доследно томе, a имајући у виду да по истој доктрини, приватна материја као шири појам обухвата не само граВанску (укл>учујући и породичну) и трговачку мате рију него и меБународну приватну, могло би се сматрати да je па поменутом Заседању које je прихватило реферат поменуте Комисије, постигнута сагласност о овако проширеном значењу израза „граВанска и трговачка матер иј а”, па самим тим и о ширем пол>у примене Конвенциje, него што то употреблзени израз показује. На дадим заседагьима Хашке конференције за међународно приватно право овакво схватање израза (термина) „граВанска и трговачка материја” добија на одреВени начин своју потврду. Примера ради и у том циъу, може се навести реферат Фрагистаса, главног рапортера, поднет Ванредном заседагьу ове меБународне органиазције на којем je донета Конвенција о признању и извршењу страних судских одлука у граВанској и трговачкој материји. И у обом реферату подвучено je да je термин „граВанска и трговачка материја” коришћен ради прецизираньа домена примене Конвенције, одпосно да се она примењује „на све материје приватног права, изузев предвиђених изузетака у конвенцији”, мада при томе није прецизирано мерило (критеријум) на основу којег ће се оне одреБивати ( 6 ). Ово поел, едњс je изостављено вероватно из тог разлога, што су промене у свету' које cè у том времену изражавају у вези са појавом социјалистичких земаља и појачаном државном интервенцијом у привреди капиталистичKOI друштва доводиле у питање основаност поделе целокупног права на јавно и приватно, па самим тим и на јавну и приватну материју, било у'опште, било према критеријуму ,дтриватног интереса”. Због тога je и на овом заседању, као и уосталом и на XI заседаньу на којем je донета Конвенција о добијању доказа у иностранству у „граВанској к грговачкој материји”, када je дискутовано о садржинн овог термина и даље

(4) Вндп »Actes de la Quatrième conférence de La Haye pour le Droit international privé, La Haye, 1904. r. c. 84 и 92.

(5) op. cit. s. 84.

(6) Actes et documents de la session extraordinaire«, La Haye, 1969. c. 26.