Анали Правног факултета у Београду

667

„ГРАБДИСКА И ТРГОВАЧКА МЛТЕРИЈА" Y МЕБУНАР. УГОВОРИМА

остало отворено питанье критеријума (мерила), обима и значена приватно матери] е у сврху ове Конвенције ( 7 ). Под претпоставком, да се на основу ових разматрања може сматрати постигнутом сагласност између држава-уговорница о ширем пол>у примене Хашких конвендија у којима су садржане одредбе о добијању доказа у иностранству од оног на које упућује термин „грађанска и трговачка материја”, Iшак тиме још увек није довољно осветљено и објашнено, a још манье оправдано због чета у хекстовима ових конвенција одговарајућим термином није назначено да се њихове одредбе о добијању доказа у иностранству примењују и на меВународну приватну матернју. Другим речима, остаје и даље отворено хштање, због чега су, ако граВанска, трговачка и меВународна приватна материја представљају делове приватне, као шире материје, само прве две означене у текстовима конвенција као синоним приватне, док трећа није ни поменута? Оправдани разлог за то, не може бити на пример објашњење Ф. Амрама да се термхш „граВанска и трговачка материја” налази у свим Хашким конвенцијама за последних 60 (у ствари 70) година, нити енглеског делегата на XI заседању, да je то термин који се налази у свим билатералним уговорима о правној помоћи, које je В. Британија закључила са другим земљама за последних 40 година, јер су то објашњена »idem per idem« ( 8 ). Такав разлог, објективно посматрано, постојао би, као што je уосталом већ речено, једино ако измеВу „граВанске и трговачке материје' и меБународне приватне, није могуће извршити разграничење и на тај начин одредити када једна материја престаје бити „граВанска и трговачка", a када постаје меБународна приватна. То питање, да ли je могуће или не, успоставити демаркациону линију измеВу наведених материја зависи од стана доктрине у времену закључивања тюменушх меВународних уговора, односно да ли je она указивала на прецизне критеријуме помоћу којих се може извршити ово разграничено. Ситуација у овом погледу није била идентична у времену појаве првих оваквих меВународних уговора и оних који су доношени у нашем времену, па je потребно размотрити стане доктрине и у једном и у другом периоду. Y времену када су доношени први меВународни уговори који се односе и на добијане доказа у иностранству односно у другој половини XIX века нема сумне да су вршени покушаји разграничена међународне приватне од граВанске матери] е. О томе сведоче, уосталом, радови Асера (Assera), Fiore, Јине (Jitae) и других аутора у том времену. Истина ты радови су усмерени на разграничено МеВународног приватног права и ГраВанског права, али они посредно указују и на покушаје разграничена материја ових грана права. Тако je на пример Асер наводио, да МеВународно приватно право почине да дејствује када постоји сумна о примени закона једне државе на територији друге на један однос ( 8 а). То, пак, значи, ако се има у виду да се под меВународном приватном

(î) »Actes et documents de la Onzième session de la Conférence de la Haye«, La Haye, 1970. g., t, s. 43, 87 и 88.

(8) »Commissions rogatoires-letters of rcquesl-Avant projet de Convention adopté par la Commission spéciale et rapport de M, Ph. Amram«, La Haye, 1968. r. c. 7.

(8a) Asser, »Schets wan het international piivatrecht«', § 1.