Анали Правног факултета у Београду

669

„ГРАБАНСКА И ТРГОВАЧКА МАТЕРИЈА’’ Y МЁБУНАР. УГОВОРИМА

Шло у одговарајућим радовима (чланцима и студијама) ( 12 ), па и у извесним курсевима одржаним на Хашкој академији за меЬународно право ( 13 ), да ова грана права регулише грађанскоправне односе са странам елементом (граВанскоправне односе схваћене у ширем смислу, који укључују и трговннске, породичне и једним делом радне односе правно везане преко барем једног од својих елемената за страни суверенитет). То, пак, значи да критеријум за разграничена међународне приватне од материје других грана права представља страни елеменат код граВанскоправних односа и да доследно томе међународну приватну материју чине граВанскоправни односи са страним елементом, а граВанскоправну и трговачку, ови односи у којих не постоји веза са страним суверенитетом, односно који су без страног елемента. На такав критеријум и на такву демаркациону линију посебно јасно je указивано у мојим радовима од 1952. године, па надаље, а нарочито у чланку „Страни елеменат" у којем je, измеБу осталог, речено и следеће; „Како страни елеменат код граВанскоправних и граВанскопроцесних односа представља онај елеменат по коме се ови односи разликују од односа чисто унутратшъег права и како страни елеменат са правке стране посматрано доводи до правних проблема који се не јављају у другим гранама права, то он има за меЬународно приватно право сличая знача ј ономе који има воља странака за приватно право, односно државна. функција за јавно право и према томе треба да буде полазна тачка за његову систематику обраду” ( 14 ). Пре неколико година (1968) Р. Бистрицки (R. Bystricky), у својем курсу »Les traits généraux de la codification tchécoslovaque en droit international privé« одржаном на Хашкој академији за меЬународно право исто тако je подвукао да се „демаркациона линија, ко ja одваја меВународно приватно право од других грана права састоји у постојању страног елеменга у односима приватног права и у извесној мери, такоВе у једном специфичном методу регулисања и правке технике" ( 15 ). Уосталом, такав критеријум разграничена међународне приватне од других материја уиет je и у Закон о међународном приватном и процесном праву СР Чехословачке од 4, XII 1963. године и то на тај начин, што je у члану 1. наведено, да je цшь овог закона „да одреди право које регулише граВанскоправне односе, породичне, радне и друге сличне односе са страним елементом, да регулише правый положај странаца, као и да одреди поступай чехословачких судских органа приликом регулисања и призпа-

(12) М. Јездић („Међународно приватно и грађанско право", Југ. ревија за међународно право, 1954. бр. 2. с. 61. и сл.; ~Страни еле.менат”, Зборник Правног факултета у Загребу, 1956. бр. 3—4, с. 169 и сл.; ~Страны елеменат и обим међународног приватног права", Анали Правног факултета у Београду, 1959. г. бр. 3—4, с. 274 и сл. W. Goldschmidt, »Système et philosophie du droit international privé«, Revue critique de droit international privé, 1955, 6p. 4. c. 643 и сл.

(13) R. Bystricky, »Les traits généraux de la codification tchécoslovaque en droit international privé«, 1955, Revue critique de droit international privé«, Ree. des cours, Leyden, 1968, t. I, s. 409 и сл. A. Malintoppi, »Droit uniforme et droit international privé«, Ree. des cours, 1965. t. 111. c. 57.

(14) M. Јездић, „Страни елеменат", Зборник Правног факултета у Загребу, 1956. бр. 3—4, с. 170.

(15) R. Bystricky, op. cit. с. 433.