Анали Правног факултета у Београду

670

АНАЛЙ ПРАВНОГ ФАКУЛТЁТА

ња овнх односа и да на тај начин допринесе меВународној сарадњи" ( 16 ). Све то, дакле, указује да уколико су у питању међународни уговори релативно новијег датума, који садрже одредбе о добијању доказа у иностранству, не постоји више оправдање да ce поље њихове примене одређује термином „грађанска и трговачка материја”, као што je то било пре једног века, односно да je тај термин у овим уговорима постао неадекватан и да га треба заменити одговарајућим. Који je то друга одговарајући термин, преурањено би било одговорити пре него што се испита који су то теоријски случајеви спорова за које je потребно добита доказе у иностранству, односно да ли су то спорови из „грађанске и трговачке материје” или из међународне приватне или из свих ових материја или што je исто да ли се у ових спорова јавља страни елеменат или не. Ако се врше испитивања са наведеног аспекта, може се лако уочиги да су теоријски могућа ј едино два случаја спорова који се воде пред судом једне државе-утоворнице, а за чије je решавање потребно добита доказе на територији друге државе-уговорнице. Наиме, први je могућн случај да у грађанскоправно!М или трговачкоправном спору постоји страни елеменат и за дражву где се спор води и за замољену државу на чијој територији треба да буде изведен потребан доказ. За овај случај неспорно je у науци међународног приватног права да je то апсолутни случај ове гране права, односно да je и за земљу где се спор води и за замољену земљу, као уосталом и за све друге земле овакав спор из међународне приватне, а не „граВанске и трговачке материје”. Apyni теоријски могућ je случај, да за државу где се спор води не постоји у спорном односу страни елеменат (односно да су сви елементи овог односа и субјект и објект и права и обавезе искључиво везани за суверенитет ове државе), али да постоји за државу којој je упућена замолннца за извоВење доказа. Што се тиче овог друтог случаја, он представлю а релативни случај међународног приватног права, jep je за земљу где се води спор у питању спорнн однос из „грађанске и трговачке материје”, а за земл>у (државу-уговоршщу) на чијој територији доказ треба да се изведе спорни однос je из меуВнародне приватне матер ије, пошто су за њу сви његови елементи везани за страни суверенитет. Према томе, очигледно je да ни један од ових теоријских, па, дакле, и практично могућих случајева, не односи се на спорове који би за обе државе (и за државу где се спор води и за државу на чијој територији доказ треба да буде изведен) потицали из „граВанске И трговачке материје". Y прилог тврБења да се одредбе међународног уговора о добијању доказа у иностранству у „граВанској и трговачкој материји” уопште не односе на ту материју, него на меВународну приватну материју иде и чињеница, да сви ови уговори решавају проблеме који, правно поема трано, настају због појаве страног елемента у граБанскоправних односа. Нарочито je то јасно изражено у Конвендији о добијању доказа у ино-

(16) Текст овог закона преведен на српскохрватски језик објављен je у ..Странн правни живот”, 1965, серија Д. број 49. с. 22 и сл.