Анали Правног факултета у Београду

672

Анали гграбног ФАКУЛТЁТА

билатералним утоворима ради означавања пол>а примене њихових од редби о добијању доказа у иностранству произилази следеће: 1) да термин „граБанска и трговачка материја ” није био одговарајући термин за означавање пола примене поменутих одредби меВународних уговора који се односе на добијање доказа у иностранству ни у Бремену њихове појаве ни данас, јер материја на коју се оне примењују била je и остала меБународног приватноправног карактера (било апсолутна, било релативна), а не грађанска и трговачка; 2) да je оправдање за употребу термина „граВанска и трговачка магерија” у напреднаведене сврхе постојало у времену доношен-а нрвих међународних уговора о добијању доказа у иностранству па све до десетак година после II светског рата, јер до тада није постојао прецизан и објективан критеријум за диференцирање ових материја и меВународне приватне; 3) да у периоду после десетак година од II светског рата па надал>е, оправдагье поменуто под 2) вшпе не постоји, jep je у доктрини указано да прецизан и објективан критеријум за разграничење меВународне приватне од граБанске и трговачке, представља појава страног елемента у прве и његово непостојање у друге од наведених материја; 4) да из разлога наведених под 1), 2) и 3) у будућим меБународним утоворима о добијању доказа у иностранству, требало би употреблавати уместо термина „граВанска и трговачка материја” за означавагье пола њихове примене или термин „меВународна приватна матер иј а” или термин у коме ће бити нумерисане све оне граБанскоправне материје са страним елементом за које се државе-уговорнице буду сагласиле. Ова замена термина „граВанска и трговачка материја" са термином „меВународна приватна материја” или оним (што je сигурно и боле) у које 0и биле нумерисане све граВанскоправне материје са страним елементом за ко je би била постигнута сагласност измеБу држава-уговорница не би била само терминолошког карактера, jep би тиме био не само избегнут несклад измеВу одредби о домену примене будућих конвенција о добијању доказа у иностранству и постојеће праксе него би ималр за последиду и оријентацију држава-уговоршща да своје покушаје усмере не на квалификацију „граВанске и трговачке матер ије", него „меВународне приватне” и да тим путем унесу више правне сигурности у постојећи меВународни приватноправни промет.

Ар

Михаила Јездић

РЕЗЮМЕ О неадекватном употреблении юридического термина „гражданская и торговая материи” в международных договорах, относяшихся на получение доказательств заграницей В начало статьи автор обращает внимание на обстоятельство, что только лишь из-за упомянутых в международных договорах, но не объясненных юридических понятий, наряду с проблемой их кваллификации, может, в качестве предварительной, возникнуть и проблема неадекватно