Анали Правног факултета у Београду

679

YCTABHE ПРОМЕНЕ И ДЕЛАТНОСТ ОСИГУРАЊА

осигурана на уставным начелима. Парадокс je, меВутим, да je баш овај појам, категорију посебне заједнице ризика Устав недовољно прецизи рао односно недовољно определио њен положај, посебно њен однос према заједници осигурања. Ни први нацрти нових прописа из области осигурана нису то учинили у довољној мери. Отуда, није случајно да ce пракса разишла већ у првом питању, ко je старији, заједница осигура ња или посебна заједница ризика? Део постојећих завода, полазећи од текста Устава, сматрао je да осигураници прво конституишу заједницу осигурана па се, у оквиру не, органнзују у посебне заједтшце осигураiba. Дакле, осигураници, самоуправним споразумом, стварају заједницу осигурања а у оквиру ње се организују у посебне заједнице ризика. По другом схватању, заступљеном у пракси, осигураници конститушпу прво заједнице ризика а ове, самоуправним споразумом, образују заједиицу осигурања. Даље парадокс јесте, што je, према Уставу, заједнида оси-Iурања правый субјект, правно лице а одговара за обавезе по основу осигурана средствима посебних заједница ризика. Посебне зај единые ри зыка чија су средства, нису нравна лица. Док je правка физиономнја заједштце осигурања релативно јасно дата, физиономија посебне заједница ризика ствара се, уз доста пороВајних мука, у пракси. Организациона структура неких заједница осигурања предвиђа и тзв. „заједнице осигураника”. У условима примене начала иовог Устава, овај организациони облик може се сматрати само као облик приближавања самоуправљана осигураницима, то јест омогућавање вршена неких права што непосредније од стране осигураника, али не и као основни облик удруживања осигураннка, што би значило оживљаване територијалног принципа који je Устав одбацио. Устав не спречава да посебне заједнице ризика, помоhy територијалних обједињавања, приближе службу осигураницима, али сви битни токови иду и у том случају вертикално, са свих територија до посебне заједнице ризика у којој се исказују резултати, формирају средства и доносе одлуке о њима. б) Управљање осигуравајућом организацијом Према ставу 3, члана 42. Устава заједницом осигурана односно за једницом ризика управљају друштвено-правна лица која удружују своја средства у те заједнице. Грађани и грађанскоправна лица учествују у управљању овим заједницама у складу са статутом заједнице осигура-Iьа и законом (став 5, члана 42). Из Устава јасно проистиче да у заједницама осигурања постоје два нивоа управљања, у заједницама ризика и у заједници осигурања као нелини. Скупштине састављене на делегатском принципу јесу орган управљања у обема врстама заједница. При томе већ je у пракси зажибсло да скупштине заједница ризика бирају осигураници непосредно док скушптину заједнице осигурања чине делегаты скупштина заједница ризика у броју који утврђују самоуправны споразуми или статуты на основу овлашћења из самоуправног споразума. Око ових питана нема спора. МеВутим, око питана шта значи делегатски принцип у образовану ових