Анали Правног факултета у Београду

681

YCTABHE ПРОМЕНЕ И ДЕЛАТНОСТ ОСИГУРАНЬА

шдентрацију средстава, када je то у интересу осигураника, а такав са\ чај ће бити чест, па и начелно je присутан, a избећи концентрадију фи нансијске моћи помоћу одлучивања. Делегатски састављени заједнички органа свакако умањују ову опасност.' Можда je излаз односно решење y задржавању права од стране сваке заједнице ризика да у сваком моменту повуче своја неангажована средства односно да преузме да о њима сама одлучује. Заједницу реосигурања, сагласно уставным начелина, сачиљавају представници односно делегаты заједнида осигурања односно посебних заједница ризика. Два су питања ко ja ce постављају као проблем, када су у питању ове заједнице. Прво, да ли су и ове заједнице посебне заједнице ризика или посебна заједница осигурања. Ово je, и то je друга проблем, од посебне важности када су у питаиьу такозване мешовите заједнице осигурања које се баве и осигурањем и реосигурањем. Ако ce пође од схватања да су заједнице реосигурања посебне заједнице ризика, то јест да je реосигурање y целини једна ризична заједница, онда je могуће мешати средства реосигурања односно третирати их као целхшу. Истовремено, заједница риосигурања давала би делегате у скушнтину као п свака друга посебна заједница ризика. Ако ce пође од концепције да je заједница реосигурања посебна заједница осигурања, онда се она конституише као и свака заједница осигурања образујући посебне заједнице реосигурања, при чему се оне не морају подударати са посебшш заједницама реосигурања било које заједнице осигурања која удружу je своја средства у заједницу реосигурања. Ова концепција вуче ка специјализацији заједница осигурања. Y мешовитим заједницама оснгурања, које се баве и осигураиьем и реосигурањем, њена примена би значила постојање две равноправие заједнице паралелно, што суштински води ликвидацији мешовите заједнице или формалном постојању једне јединствене заједнице a суштинском стварању две заједнице осигурања. МеВународна пракса, пак, показала je и корисност овакве мешовите деланности осигуравајуће организације посебно у јачању фондова осигурања. Најзад, у вези са организацијом управл>ања, пракса стварања такозваних заједница осигураника поставила je и питање шта осигураници у овим заједницама могу одлучивати? Не дирајући у права посебыих заједница ризика као основног облика у коме осигураници одлучују о гвим важним питањима везаним за ризик који их је „ујединио” у заједниду ризика, заједнице осигураника су погодан облик територијалног приближаваньа делатности осигураника осигураницима, како од функциje избора делегата тако и до одлучивања о делу средстава која се, од луком заједнице ризика, лоцирају на нивоу заједнице осигураника. в) Средства осшурања Средства осигурања представљају спеднфичан облик удруживања средстава, који треба разликовати од средстава која се образују у банкама, што се увек не чини довољно. Цшь удруживагьа средстава у оси-