Анали Правног факултета у Београду

YCTABHE ПРОМЕНЕ И ДЕЛАТНОСТ ОСИГУРАЊА

683

г) Радна заједница заједница осигурањс. Према члану 29. Устава радници који обављају адмипистративно-стручне и њима сличне послове v заједницама осигурана образују радну заједницу и имају право на средства за лични доходак и заједиичку потрошњу а од заједнице осигурана добијају на коришйене средства за рад. Према Уставу, радници у оваквој радној заједници могу се, под условима утврђеним законом, организовати као организација удруженог рада. Тенденција je у правној литератури и нацртима законских текстова да се радној заједници радника у осигурању ускрати могућност организована као организације удруженог рада. Остављајући по страни оправданост овнх тенденција, може се рећн да пракса и не иде, бар данас, у правду стварагьа организација удруженог рада а ни законски окBiîpii бар за сада не пружају ту могућност. Питање би се могло поставили у случају организована спедијализованих организација за прибаву осигурана („агенција осигурана”), но и за то je потребна основа у закону. За сада, таквог основа има само у текстовима о трговинским агеицијама. Што се тиче редовних заједница осигурана, радници који врше аДlМинистративно-техничке послове имају положа] радне заједнице. При томе, заједница осигурана, то јест осигураници, имају, што je сасвим оправдано, одлучујући утицај на организацију радне заједнице. Осигураници могу одлучити и да се, ради вршена административно-техничких послова образује више радних заједница, било полазећи од поделе рада, било полазећи од терихоријалног принципа ради приближавана службе осигурана осигураницима. Y овом погледу има и спорова и решена ко] а су фактичка а правно неперфектна. Овде мислимо, пре свега, на радне заједнице такозваних бивших филијала осигуравајућих завода. Будуйи да су радници у овим филијалама још пре доношена Амандмана и Устава уживали велики степей финансиј ско-организационе самосталиости, имали своје органе и свој доходак, то се ова пракса, различитшд облицима, посебно стваранем заједница осигураника, продужила фактички а да често правно није перфектуирана. Сматрамо да се положа] ових делова радне заједнице може репшти, правно, иомойу тзв. „самоуправне радне ј единице радне заједнице” или, као што смо напоменули, образованем више радних заједница. Иначе, у вези са радном заједницом осигурана поставља се низ питана ко ja се постављају уогапте у вези са радним заједницама. Y та спадају питане правног субјективитета, о Alloca са заједницом осигурана, начина одрейивана награде за рад, итд. Не улазейи у ова питана, јер нису специфична за осигуране, ипак, истакли бисмо да je и радна заједница носилац права и обавеза у промету у односу на средства ко ј има располаже (овде мислимо пре свега на средства заједничке потрошне). При овоме, без утицаја je да ли Йе се средства заједничке потрошне обавезно удруживати кроз интересне заједнице или не. За ово, наравно, није нужно и да има својство правног лица, мада би, сагласно нашој пракси, требало да има.

Ар

Владимир Јовановић