Анали Правног факултета у Београду

НЕКОЛИКО НАПОМЕНА О САДРЖИНИ ЧЛАНА 176. УСТАВА СФРЈ ОД 1974. ГОДИНЕ

Одредбе 111 главе Устава СФРЈ од фебруара 1974. године које регулшпу Слободе, права и дуЖности човека и грађанина скрећу пажњу одређеним изменама садржине и систематизације у односу на одредбе 111 главе Устава СФРЈ од 1963. године која je имала исти назив. Садржина и систематизација поменутих одредби вишеструко je значајна са теоријског и правно-теоријског становншта. За правне и политичке науке она je показателз реализације идејног програма о положају и улози човека у друштву као и остваривања утипаја радничке класе на организовање, начин рада и садржину делатности државне организације. Правнотехнички, садржина и систематизација ових одредби Устава, непоредно одређује садржину делатности законодавства, управе и судства, заправо, стварање, тумачење и примену права. Овом приликом наша пажња ће се задржати на садржини члана 176. Устава СФРЈ од 1974. године којим се шире, и чини се на друга начин, одређује право на неповредивост личног живота и других права личности, које je било предвиђено планом 47, став 4. Устава СФРЈ од 1963. године. Мора се имати у виду да покушај одређења природе и садржине ма којег права човека и грађанина језичким и систематским тумачењем уставних и законских одредби наилази на низ методолошких тешкоћа. Зависно од предмета позитивноправне анализе постављање теоријског оквира са становишта правне науке данас je, донекле, олакшано могућношћу прихватања једног од великог броја различитих теоријских гледишта о појмовима, који су нужни иструментариј сваке позитивноправне анализе. Без обзира на ове могућности, ипак je веома тешко у оквирима правне науке г.пределити теоријски приступ анализи одредби позитивног права које регулишу положај и улогу човека у друштву. Аилема je велика, jep са великим бројем аргумената може се оспоравати основаност определ>ења за појмовни инструментами] означен терминима „субјективна права” као> и терминима „слободе и права” које одређује положа ј и улогу човека у друштву. Међутим, разлике поимања и снорови између научника припадпика различитих школа данас као и раније, олакшавају опредељење, подстичу одговорност и напор за тражење нових аргумената којима се потпуније може теоријски да нзрази богатство садржине правних норми и лруштвених односа које правна наука изучава.