Анали Правног факултета у Београду

688

АНАЛИ ПРАЁНOГ ФАКУЛIЁТА

Истовремено, теоријско определение обавезује иа предизирање обима позитивноправних одредби чија садржина треба да буде анализирана у поставленом теоријском оквиру. Овај део посла прахе тешкоће везане за анализу судске прайсе к прайсе других државних органа чијим актима ce одређују значења одредби садржаних у уставима и законима. Како je насловом означено, ово- излагање ће оставихи по страни теоријско разматрање и само ће покушати да одреди како je позитивноправио поставлена природа права на неповредивост личног живота језичким и систематским тумачењем Устава СФРЈ од 1974. године. Чини се да je значајно у овом тренутку изградње нашег правног система пажливије размотрити садржину овога члана и покушати систематским тумачењем осталих одредби Устава одговорити на два питана: I - Аа ли je право на неповредивост личног живота одредбама Устава СФРЈ од 1974. поставлено као једно од основних личних права човека и грађанина или представла један облик заштите неповредивости интегритета лудске личности? II Koje су идејнополитичке и правнотехничке претпоставке у прилог третмана права на неповредивост личног живота као посебног, осноног личног права човека и грађанина. Како се видн из садржине поставлених питања тумачењем уставних одредби могуће je поставити два, а верозатно и sinne, значевьа о природи права на неповредивост личног живота. Ово излагање има за цил да у оквиру поставлених питања покуша да наведе неке аргументе у прилог третмана права на неповредивост личног живота као једног од основних личних права човека и граВанина које представла основ за регулисање односа породичног, ауторског, наследног, и управног, кривичног и грађанског материјалног и процесног права. 7. Природа права на неповредивост личног живота 1. Полазећи од садржине одредби члана 176, одредби које регулшпу садржину других личних слобода и права обухваћених у 111 глави и одредби осталих делова Устава од 1974. године којима се непосредно регулишу положај и улога човека у друштву, има основа да се заклучи: Уставом СФРЈ од 1974. правнотехничкн je одликовано посебно, основно лично право човека и грађанина право на неповредивост личног оюивота. Образложење заклучка захтева да се наведу аргументн на основу којих je одређена природа овога права и време његовог правнотехничког обликовања одредбама Устава. Истим аргументима се сбразлаже основаност означавања овога права формулацијом право на неповредивост личног живота и истовремено покушава поставити разграничење ньегове садржине од осталих личних права и слобода човека и граЬанина. Неодређеност појмова, садржина и систематизација одредби у одговарајуће чланове Устава једним делом су узроци који доводе до наведених дилема поводом права на неповредивост личног живота. Садржина и систематизација одредби Устава од 1974. године у односу на Устав од 1963. године много експлидитније изражава природу и садржину права на неповредивост личног живота.